Рођен је 17. априла 1941. године у селу Стијена, Пипери, Црна Гора. У родном мјесту завршио је основну школу, а Гимназију у Титограду (Подгорица).
Дипломирао је на Правном факултету у Београду, а након постдипломских студија, магистрирао и докторирао на Факултету драмских уметности у Београду.
Поред осталог, објавио је збирке поезије: "Откривам земљу" ("Обод", Цетиње 1970); "Столпник" ("Обод", Цетиње, 1972); "Туђе злато" ("Просвета", Београд, 1983); "Уточиште" ("Партизанска књига", Београд, 1985); "Звек" (Унирекс, Никшић 1989); "Вражја мрежа" (Унирекс, Никшић 1994); "Да смо начисто" ("Октоих", Подгорица 2001); "Мак на конац" (Унирекс, Подгорица 2008).
Објавио је четири књиге прозе: "Висока адреса Либеро Маркони" ("Штампар Макарије", Београд и "Октоих", Подгорица 2006); "Цоле од Сеоцах" (Унирекс, Подгорица 2011); "Полемички пичквајз Крлеже и Зоговића" (К.У.З "Зенит", Београд 2014) и "Откривање тајних протокола" (Унирекс, Подгорица 2016).
Василије Марковић публиковао је низ студија и стручних огледа из области театрологије. Из ове области запажено остварење представља његова књига "Театри окупиране престонице 1941-1944" (Завод за уџбенике, Београд, 1998).
Међу књижевним есејима аутора посебно се издвајају "Вијек Бориса Пастернака" ("Стварање" 5-6, 1990); "Волшебни, луди мој Ђађа" ("Стварање" 8, 1993); "Ја, гхлоум I, ваш савременик" (Пожаревац,1998) и "Поетска аура В.В. Хлебњикова" (посебна књига "Стварања", 2001).
Марковић је објавио и низ фељтона у разним листовима: "Трагање за суштином театра" ("Просвјетни рад", Подгорица, 1994); "Настанак и етапе развој, позоришта у Црној Гори" ("Просвјетни рад", Подгорица, 1996); "Позориште дели судбину разореног Београда" ("Политика", 1999); "Скаредна верзија свечане публикације" ("Лудус", Београд, 2006); "Пјесних врховит, неспокојник издвојен - о стваралаштву Бране Петровића, ("Дан", Подгорица 2009), "Кристална поетика Александра Секулића" ("Дан", Подгорица 2010); "Од стаљинијаде до титоизма" ("Дан", Подгорица 2010)...
Написао је и сценарио за позоришну представу "Дани срцем допевани", који је успјешно извођен на сценама широм Југославије.
Василије Марковић има сина Данка и кћерку Ларису.
А.Ћ.
