У свом пребогатом дјело, од збирке "Вук и Црна Гора" до посљедњих пјесама, Ђурановић је, казао је проф. др Драго Перовић, објавио рат забораву и подигао споменик слави: славној историји, славним људима, славним данима, славним мегданима, славним сабљама, славним просторима, славним гуслама и њиховој побједи над заборавом. На основу Ђурановићевих пјесама и романа "Осветник", истакао је Перовић, многих записа и свједочења можемо реконструисати не само историју српског народа, посебно Црне Горе и Херцеговине, већ и сам начин живота, мишљења и дјелања у различитим временима, ломовима и страдањима.

- Историјске чињенице и извори, историјски архиви, основ су Божовог пјесничког става. Кад њих зафали и затреба, он се ослањао највише на нашу народну епику и усмена завичајна предања. Отуда је, из те комбинације, његова поезија вјерна слика епоха и времена, и народа и обичаја, и краљева и обичних а достојанствених људи, рекао је Перовић.

Ђурановић се појавио у времену, казао је професор Веселин Матовић, када је епика проглашена прошлошћу и почела се склањати и из школских програма. Његов глас "разбио" је ту свијест па се Ђурановић може посматрати и као културолошки феномен у нашем времену.

-Дар какав се ријетко срета и доказ да се пјесништво не учи, и не ствара ни разумски ни на основу књиге и школе ако оно не потиче из унутрашњег човјековог бића. Ђурановић је био је изузетно образован човјек, стално је читао и познавао историју и то ону коју ми школовани,нажалост, не знамо, истакао је Матовић.

У програму вечери учествовао је млади гуслар и фрулаш Радован Сукновић, а у име породице захвалио се Вуле Ђурановић.