Torta „Zmaj” je neodvojivi dio budvanske lokalne nematerijalne kulinarske baštine. Nakon objavljivanja recepta u knjizi „Kako je Budva sanjala Mediteran”, kolač je polako popularizovan, ali je tradicionalni način izrade čuvalo tek nekoliko starijih žena, pa je mogao i da se sasvim izgubi. Uprava za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore razmotrila i prihvatila inicijativu Božene Jelušić o uspostavljanju zaštite nematerijalnog dobra izrade Zmaj torte u Budvi, a autori filma su riješili da tome posvete ovaj film.

Filmska priča slijedi jednu koincidenciju fantastičniju od mašte. Oko budvanske torte zmaj se prepliću mit i stvarnost, simbolika i drevna svakodnevica, Kadmo, Enhelejci, drevni mozaici i gotovo zaboravljeni kolač…

Koreditelj, snimatelj i montažer filma Slaven Vilus demonstrira izuzetni vizuelni senzibilitet za duh grada, njegove detalje i tragove tradicije, a Božena Jelušić korak po korak otkriva način pripreme koji su nekadašnje domaćice često mistifikovale i držale u simpatičnoj ženskoj tajnosti.

Poslastice sličnog ukusa javljaju se na raznim mjestima u pojasu Mediterana. Kod nas su poznate peraška i dobrotska torta, ali se oblik serpenta sačuvao samo u Budvi i na ostrvu Rabu (rapska ili puž torta). Kada je u pitanju oblik zmije, na Mediteranu su još poznati italijanski torciglione i biscione di Natale, toledanska anguila de mazapánis, marokanski kolač M‘Hanncha. I u Budvi se kolač ovog oblika spremao po pravilu za Božić, Uskrs i svadbena veselja.

Budvanski zmaj je poznat po svojoj jedinstvenoj, mediteranskoj kombinaciji sastojaka i ukusa, ali i osobenom metodu pripreme koji se generacijama prenosio kao simbol i kruna kulinarske vještine. Povezuje se sa drevnim legendama prepunim arhetipskih i simboličkih značenja. Tu je u prvom redu mit o osnivaču Budve, kralju Kadmu.