Своjим чистим, снажним, а опет префињеним гласом, сопран Тамара Рађеновић други пут jе у кратком периоду освоjила срца Београђана на Коларцу. Оваj пут учинила jе то на концерту "Наjвећи хитови класике и Холивуда", у пратњи симфониjског оркестра "Макрис" коjим jе дириговао Предраг Госта. На његов позив jе и постала дио овог проjекта. Као солисткиње на овом концерту представиле су се и њене колегинице, инструменталисткиње Амалиjа Милер, Ања Петковић и Лена Лончар. Додаjмо, Коларац jе био успjешна реприза истоименог концерта одржаног ноћ приjе у новосадскоj Синагоги. Овом приликом Рађеновић jе извела ариjе из опера "La Boheme", "Ромео и Jулиjа", "Фауст", као и неколико познатих италиjанских и шпанских пjесама.
"Пресрећна сам како ме дочекала новосадска и београдска публика као и тамошњи медиjи, а било jе доста моjих колега музичара, приjатеља, представника амбасада и културног миљеа Београда… заиста дивно", каже Тамара Рађеновић.
• Да ли су Вам ближа концертна извођења или оперска продукциjа?
– Велики оперски пjевачи jедном до два пута годишње одрже концерте за своjу душу. Ако jе добра, оперска продукциjа jе заиста фантастично искуство, и за извођаче, и за публику. Постоjе неке продукциjе у коjима никада не бих учествовала. Све то зависи од режисера. Била сам свjедок када jе приjе двиjе године у Royal Opera House у Лондону изведена опера "Кармен", гдjе jе Кармен била, нећете вjеровати, у костиму гориле!!! То jе било страшно. Jа волим класичну сцену и стару школу са лиjепим костимима.
Трудим се да моj репертоар на концертима не буде досадан, већ га прилагођавам ширем аудиториjуму. За нас извођаче су концертна извођења захтjевниjа, jер сте на сцени практично сами и морате се емотивно пребацивати из улоге у улогу. У опери, и глумите, али током та два, три сата не пjевате у континуитету, већ имате паузе. Док на концерту за сат времена изведете и по 12 нумера. Мислим да ћу подjеднако бити и оперски и концертни пjевач. Узбуђење jе слично…
• Дjелуjете засад као слободни умjетник. Коjе су предности, а коjе мане таквог статуса оперског пjевача? Да ли би ипак било jедноставниjе да сте везани за неку оперску кућу?
– Умjетност не познаjе границе и она jе слободна сама по себи. Увиjек ћу бити слободан умjетник и jедино тако ћу моћи да будем креативна и независна и да имам своjу публику коjу полако градим и коjоj се посвећуjем. Ово jе моj животни позив у коме уживам. Статус слободног умjетника вам дозвољава да бирате оно што желите да радите, са ким желите да радите и гдjе ћете да наступате… У томе jе чар ове професиjе, jер никада не знате гдjе ће вас одвести пут и са ким ћете сарађивати.
Питате да ли би било jедноставниjе да се вежем, и вjероватно мислите на материjалну сигурност и неку извjесност и на сталне ангажмане. Тога више нема чак ни за реномиране познате умjетнике коjи раде по 20 година. Све те сарадње са оперским кућама се везуjу за проjекте и сви у сезонама доводе госте звиjезде за главне улоге како би привукли публику. Управо та непредвидивост jе изазов за моjу личност и покреће моjу стваралачку енергиjу да радим на себи. Послиjе овог концерта сам добила неколико занимљивих понуда чак и да отпjевам jедну мени драгу главну улогу, али ниjе jош вриjеме да то откриjем.
Претходне двиjе сезоне су због пандемиjе потпуно биле уништене и за наjвеће куће коjе су затвориле своjе сцене. Људи jош увиjек са страхом одлазе на концерте и представе. Срећна сам што сам у овом ружном времену успjела да одржим три солистичка концерта за пола године у размаку од пет мjесеци у реномираним концертним салама са реномираним колегама и што ћу до краjа године имати jош прилика да се представим публици у иностранству. Без живог контакта са публиком моjа професиjа нема смисла.
• На коjим проjектима тренутно радите, код нас – у региону, и у иностранству? Када ћете наступати у Црноj Гори?
– Почетком октобра враћам се у Лондон, моj умjетнички дом гдjе имам статус "exceptional promising talent". Надам се искрено да ће се ситуациjа поправити на сваком пољу и да ћу своjе прекинуте ангажмане поново оживjети. Много jе занимљивих проjеката у коjима ћу учествовати у Лондону и Америци, а чека ме дебитовање у Русиjи гдjе ћу до краjа године имати неколико наступа. Била бих jако срећна да наступим у Црноj Гори са симфониjским оркестром. То би било заиста дивно. Вољела бих да моjа публика чуjе докле сам стигла у свом умjетничком развоjу.
Ж.JАЊУШЕВИЋ