Глумица Весна Пећанац остварила је бројне улоге како на филму и телевизији, тако и на позоришним даскама.
Била је удата за познатог редитеља Живка Николића, са којим има два сина, а неке од својих најпознатијих улога остварила је управо у његовим филмовима “Љепота порока” и “Чудо невиђено”. Публика је добро памти и као Јеку из серије “Ђекна још није умрла, а када ће не знамо”, а велики дио каријере провела је у “Атељеу 212”.
Ипак, познату глумицу живот није мазио. За кратко вријеме изгубила је мужа и родитеље, а сада су се на Твитеру појавиле фотографије Весне из народне кухиње, са тужним изразом лица и марамом на глави, објављује Објектив.
– Редовна корисница кухиње Верског добротворног старатељства. Да ли препознајете жену на овим фотографијама? – написала је једна твитерашица.
Многе је овакво издање глумице шокирало и потресло.
– Ја не разумијем. Зар позоришта у којима раде глумци не уплаћују пензију за своје умјетнике? Како то да глумци немају пензије? – упитао је један корисник Твитера.
– Ја не могу да вјерујем да је то ова глумица. Колико је само била лијепа у млађим данима. Као да је неко живот исисао из ње – надовезао се други твитераш.
Било је и оних који су критиковали њене колеге из глумачке професије.
– Катастрофа. А неке њене колеге се бахате и пријете одласком из земље јер забога немају “адекватан” третман. Гдjе је та колегијална солидарност? Не мора да јој се удjељује помоћ, али може да се понуди посао – гласио је један од коментара.
Иначе, глумица је својевремено описала кроз какав је пакао пролазила.
– У вријеме бомбардовања Живко је ишчилио. Осјетила сам огроман бол, превелику тугу. Један син отишао је да се монаши. Рекао је: “Мени су сви бедеми срушени”. Остала сам да зурим у зид, пала у депресију. Некада смо били велика, ведра, сложна и многорадна породица… Нисам могла да играм, затражила сам пензију. Посао комичара је да дарује радост људима, а ја нисам више имала радости. Пензија – седам хиљада динара. Били смо гладни. Мислила сам да сам због тога потпуно изгубила меморију. Једна милосрдна шефица у самоуслузи у близини куће годинама нам је храну давала на кредит, вољела је Живкове филмове. Још је био жив. Сјећам се да сам једном добила неки новац, и могла да бирам да ли да одем на пијацу или њој вратим дио дуга. Одем, ипак, на пијацу. Из кесе ми је вирио млади лук и ја сам кружила по целом кварту да ме она не би видјела. Испричам Живку, а он ми каже: Одиграј то на сцени. И то је живот – испричала је Весна једном приликом за “Новости”.
(Телеграф.рс)
