Privremene objekte bi trebalo graditi prema tehničko-estetskim uslovima kao što se to nekada radilo, a ne na osnovu revidovanog glavnog projekta jer ovaj način ono predstavlja samo biznis barijeru za privredu. To je na centralnoj javnoj raspravi o izmjenama Programa privremenih objekata na teritoriji Glavnog grada saopštio Goran Petrović. Izmjene ovog dokumenta Sekretarijat za komunalne poslove je pokrenuo nakon što je stigao veliki broj zahtjeva za ucrtavanje objekata na privatnim parcelama.
– Smatram da je biznis barijera zakonom propisana obaveza da se za privremene objekte radi glavni projekat, da se on kasnije reviduje i da se sprovede sve ono ostalo što je potrebno za građevinske objekte koji su predviđeni detaljnim urbanističkim planom. Privremeni objekti su osmišljeni u namjeri da se podrži privredna aktivnost. Ako je potrebno da se za objekat od 500 kvadrata uradi glavni projekat i da se nekom arhitekti za njega plati po deset, 12 eura po kvadratu, te da se nakon toga uradi revizija toga projekta to je onda ozbiljan teret. U Podgorici ima oko 3.000 koji su u prosjeku površine 100 kvadrata. Kada se to pomnoži to je 300.000 kvadratnih metara privremenih objekata u gradu puta cijena izrade glavnog projekta i revidovanje - to je ozbiljna para. Samo na području glavnog grada je to nekoliko miliona eura, a od toga koristi imaju samo agencije koje se bave projektovanjem i revidovanjem – naveo je Petrović.
Sekretar za komunalne poslove Marko Rakočević saglasan je sa Petrovićevom sugestijom. On je naveo da su upozoravali nadležne državne organe da će to biti dodatni trošak jer projekat košta.
– Po novom Zakonu o planiranju prostora i izgradnji objekata imate obavezu da za sve objekte veće od 30 kvadrata radite glavni projekat koji kasnije ide na saglasnost kod glavnog gradskog arhitekte. Kada stigne saglasnost radi se revizija. Sugestija je na mjestu, mislim da procedure moraju biti pojednostavljene jer se radi o biznisu – naveo je Rakočević.
Andrijana Pavićević iz Službe glavnog gradskog arhitekte navodi da su se procedure zakomlikovale.
– Imamo situaciju da se za ugostiteljske bašte otvorenog tipa, ako su preko 30 kvadrata, mora raditi revidovani glavni projekat. Tu imamo problem pravilnika koji nije dovoljno dobro razradio tipove objekata za koje se moraju raditi glavni projekti. Za neke smatram da se moraju raditi projekti, poput objekata velikih marketa. Imali smo situacije da su njihovi objekti imali po 500 kvadrata, a da su rađeni bez projekta, što nije u redu. Zbog takvih stavri desio se malio haos u prostoru – navela je Pavićević.
Pravnik u Sekretarijatu za komunalne poslove Zoran Vučetić navodi da su ministarstvu slali dopis u kojem su precizirali da pravilnik mora da se doradi.
–Imamo slučajeva da Upravi policije ne možemo da izdamo kućicu za policijsko obezbjeđenje ambasade jer mu CEDIS ne da priključak za struju. Odobrenja za agregate za Dom zdravlja, za Aerodrom Podgorica nemamo mogućnost da izdamo jer ih pravilnik nije prepoznao. Sve smo to napisali prije godinu dana ali nije mrdnulo od toga – naveo je Vučetić.
Svetozara Jovanovića je interesovala procedura podnošenja zahtjeva za postavljanje privremenih objekata, dok je Dejan Radulović, iz Studentske ulice, ukazao da je podnio zahtjev za postavljanje montažnog objekta ali da je on odbijen.
