<p>Мало брдо једно од четири неформална насеља са бесправном градњом</p>

Мало брдо једно од четири неформална насеља са бесправном градњом / SRDJAN BOLJEVIC

Секретаријат за планирање простора и одрживи развој 2021. одбио 6.201 захтјев за легализацију

У прошлој години усвојено је 190, а обустављена 63 захтјева за легализацију, подаци су Секретаријата за планирање и одрживи развој

Секретаријат за планирање простора и одрживи развој у прошлој години одбио је 6.210 захтјева грађана за легализацију бесправних објеката. Ови подаци садржани су у извјештају о раду овог органа управе за прошлу годину, а о којем ће се одборници изјаснити на сједници Скупштине Главног града 19. маја. У документу није назначено због чега су захтјеви грађана одбијени.

– У извјештајном периоду ријешено је 6.463 захтјева за легализацију бесправних објеката, од чега је 190 усвојено, 6.201 одбијено, а 63 обустављена – пише у документу.

”Нелегални градитељи су врућ кромпир за сваку власт и нико неће да се ухвати у коштац са проблемом, поручује Зденка Поповић

Поступак легализације бесправних објеката почео је 2018. године и то на основу Закона о планирању простора и изградњи обjеката.

Подаци Главног града о броју одбијених захтјева за легализцију бесправних објеката су поразни, оцијенила је Зденка Поповић, посланица Демократа у Скупштини Црне Горе. Она је оцијенила да је Закон о планирању простора и изградњи објеката једно од најгорих могућих рјешења када је у питању планирању простора, а посебно када је у питању легализација бесправно саграђених објеката у Подгорици.

– Ово потенцирам зато што у главном граду постоје четири неформална насеља гдје су бесправни објекти који су углавном изграђени на општинском или државном земљишту - Какарицка гора, Дајбабаска гора, Парк шума Загорич и Мало брдо. Овај закон није омогућавао ниједан механизам да се ти бесправни објекти на ваљан начин легализују, управо због тога што не постоји планска документација за та четири насеља, нијесу ријешени имовинско-правни односи између грађана који су узурпирали државно земљиште и државе, односно општина, у зависности чија је земља. Прво је требало ријешити те основне предуслове па онда кренути са добрим законским рјешењем које би омогућило да на ваљан начин и релативно јефтино легализацују објекте – навела је Поповић.

Усвојили 200 захтјева за обрачун комуналија

У документу Секретаријата за планирање простора и одрживи развој је назначено да је у прошлој години ријешено 250 захтјева за обрачун накнаде за комунално опремање грађевинског земљишта, од чега је усвојено 200, одбијено 12, а обустављено 38.

Из Секретаријата су се осврнули и на захтјеве за изградњу и реконструкцију стамбено-пословних и стамбених објеката.

– Када је ријеч о захтјевима за изградњу и реконструкцију стамбено-пословних и с тамебних објеката, усвојено је два, а за четири су донијета рјешења о прекиду поступка. Ријешено је 22 захтјева за претварање стамбеног у пословни простор на начин што је усвојено два, одбијено је 17, а обустављено је 3. Од 46 захтјева који су се односиле на помоћне објекте, 20 је усвојено, 21 одбијен, а пет обустављено - пише у документу Секретаријата.

Од 17 захтјева за одобрење за грађење објеката од општег интереса, како је назначено у документу, усвојено је 16, док је један одбијен.

Поповић указује да су у поступку легализације захтјеве подносили људи који су куће саградили прије 20 или 30 година.

– Сада се од тих људи тражи да за легализацију плаћају 100 еура по квадрату што је бесмислено јер не могу да плате те износе. Главни град је, у сарадњи са државом, морао да донесе ваљану планску документацију и да се тек након тога крене у поступак легализације. Зашто су прекидани поступци, зашто се људима није омогућило да легализују објекте иако су подносили захтеве? У већини случајева због тога што нема планске документације или због тога што се ти објекти нису уклапали у оно што су биле препоруке закона или Секретаријата за планирање простора и одрживи развој. Ако натјерате законом грађане да морају до одређеног рока да предају захтјев и запријетите да ће им се рушити објекат или да ће плаћати накнаду за заузимање простора, а нисте створили основне претпоставке за несметану легализацију, онда је то поразно и за Главни град и за министарство које је у том периоду донијело такав закон. За четири године, од када се закон примјењује, нема резултата – рекла је Зденка Поповић.

Министарству упутили 11 планова

У прошлој години Секретаријат је анализирао и планску документацију. Како пише у документу, надлежном министарству су упутили 11 планских докумената и то Просторни план Црне Горе, План генералне регулације Црне Горе и измијењени Просторни урбанистички план Подгорице. Ту су и ДУП Доња Горица, ДУП Толоши 2, ДУП Момишићи А, ДУП Садине, ДУП Драч-Путнички терминал, ДУП Златица Б, ДУП Спомен парк Крушевац - зоне А и Е и ДУП Пословни центар Крушевац - зона Б.

Посланица Демократа указује да су објекте успјели да легализују само људи који су били на високим функцијама и новокомпановани бизнисмени.

– Грађани су опет закинути. Нелегални градитељи су врућ кромпир за сваку власт јер нико неће да се ухвати у коштац са евидентним проблемом. Годинама је цвјетала „дивља“ градња и просто нико неће да сједне и погледа и види каква су упоредна искуства из земаља региона па да се нађе неко коректно рјешење како би се тај пробелм ријешио и ставила се тачка. Нико не жели да се бави обичним грађанима – поручила је Зденка Поповић.