Оптужени за свирепе злочине Вељко Беливук, у снимку којег објављује Република.рс казао је да су Црногорци и Бошњаци током златног доба 2006, 2007. и 2008 године у Београду трошили милионе, да им ништа није било спорно, те да су се такмичили ко ће ввише да потроши.

Он се представљао се као нормалан момак. Чак, како је тврдио, сваком ко је старији од њега говори Ви. Ипак, признао је и да има кратак фитиљ. Немогуће је повјеровати и у његове тврдње да нема везе с дрогом, али тако је рекао у снимцима разговора.

- Сад ћу да вам кажем што се тога тиче. Некако, ми прочитасмо у новинама да који год навијач да је убијен, то је било због сукоба нарко-тржишта. Ето, старији сте од мене, прошли сте много, много више, много мангупа сте и упознали и саслушали, па гдје то има тек тако да се зарађују паре и да се тек тако људи убијају због дроге? Која се то дрога продаје на стадиону? Ја не видим ниједног навијача да је дрогиран, ОК, има неких који су пијани, који су под неким дејством сигурно, али шта ја да радим?

Ево њих је дошло 200 на утакмицу и коме сам ја ту нешто продао, да ли то иде уз карту, добијеш пакет нечега или нешто, не разумијем... Пошто је у новинама тако представљено, отприлике, они се боре за превласт над трибином јер онда држе и нарко-тржиште. Никад приведен, никад осумњичен, никад нађено код мене ништа, значи, никад с дрогом посла нисам имао, никада. Јесу ме хапсили, наравно да јесу, али не за таква дјела, хапсили су ме за нека физичка, за неке физичке ствари - тврдио је Беливук.Веља Невоља прича и о сплавовима на којима је са својом екипом радио као обезбјеђење:

- Сви живе, бре, на кредит, на лизинг, на то, ето ја да вам кажем. Људи узимају паре на камату да би увече изашли у град, то је такав профил. Није ово као раније, златно доба је било 2006, 2007. и 2008. Тад су се сви Босанци и Црногорци сјатили у Београд и трошили паре. Милионе су трошили, значи није им било ништа спорно, такмичили су се ко ће више да потроши. Сада клуб који има 1.200 људи има исти пазар као и клуб који је примао 300 људи 2007. А добро знате који је курс био тада, а који данас. Сплавови, знаш шта, доносе много тога ти странци. Београд се ево трећу годину такмичи с Барселоном за град број један што се тиче ноћног изласка. Свугде преко су изласци у девет, десет, до један, два и кући, а овде се у један почиње.

Каже Беливук и да на сплавове углавном долазе нормални људи, али...

- У сваком послу имате, па ево, мало-мало, па неко напише да је преминуо у болници због грешке љекара, јесу сви љекари лоши онда? Ја не могу да кажем да су сви љекари лоши, шта више, то је незахвална страна њиховог посла. Незахвална страна овог нашег посла, имаш двије опције, једна је да ћеш да одеш кући с том дневницом, једна је да ћеш да имаш инцидент, а профил људи који долази на сплав - 90 одсто су нормални, момци с дјевојкама, а 10 одсто су они који су дошли ту да би се показали, да би, не знам, откуд знам, ваљда их то пали, немам појма. Онда баш на таквим мјестима дође до сукоба с нормалним свијетом - прича Невоља и даље објашњава: Коначно, Беливук наглашава да себе сматра обичним човјеком:

- Не, не могу ја да кажем да је неко покушао преко мене неком да се докаже, нико никад. Ево дајем вам примјер, увијек за шта сам привођен, то је због неке, ето кажем опет, радимо те послове обезбеђења по клубовима. Тамо су били ти сукоби, ја немам проблем овако, никад нико није дошао да каже мени: "Ево ја ћу да се докажем преко тебе". Прво, ја и не сматрам себе неким, ништа, сматрам се нормалним грађанином, ето због медија и свега тога нас људи мало више знају од неких обичних. Кажем, највише сам имао тако сукоба с људима јер једноставно, кад сте фини и културни, људи то злоупотребе. Ја сам имао ситуацију, рецимо, кад момак који је радио са мном, виши од мене, истетовиран, исјечен, кад он опомене, и њега кад виде, то се стаје. Ја кад опоменем, они мени нешто кажу лоше, а ја... Кратак ми је фитиљ - каже он  на крају видеа.