- Поскупљења су дошла у најгоре вријеме, кад сточари не могу ништа да продају, ни јаре ни јагње, а све за исхрану је поскупило, кукуруз, пшеница, јечам и сва сточна храна. Мали сточари већ одустају и почињу полако да смањују грла. Једни ће почети да смањују број грла, а има и других који чак размишљају и о затварању фарме. Посебно они ситни који немају некакву уштеђевину или слично, и који од тога што раде једва преживљавају. Ако Министaрство пољопривреде, држава и Општина не би нешто предузели за сточаре, али и друге пољопривредне дјелaтности, велика мука нас чека. Такође, цијене нафте и горива су енормно повећане, а то условљава да људи немају средства да ору, сију и саде - каже Личина.
Он додаје да је врећа кукуруза од лани више него дупло скупља.
- Врећа је лани била између девет и десет еура, а јуче сам свраћао у једну продавницу да видим колико је, и сада кошта 23 еура. Ако сточар има, рецимо, 30, 40 или 50 оваца, њима врећа кукуруза иде на један оброк. То значи да би сваког дана требало да уложе врећу – двије кукуруза да би те животиње одржавале кондицију, а ако власници нешто хоће да добију и имају неку корист од ње. Значи он треба да уложи само у житу 50 еура минимум. Такође, бала сијена кошта од три и по до пет еура, зависно од врсте и квалитета сијена. На другој страни, откупне цијене свих тих производа код сељака остају исте, не мијењају се. Кад сабереш на крају мјесеца све у свему џаба их храниш, џабе радиш и нема напретка. Ја не знам која је то рачуница - прича Личина, и додаје "још ако би ова година била сушна као претходна, онда је стварно катастрофаˮ.
У јужним крајевима, како каже, и биће нешто паше, али на сјеверу...
- На сјеверу је данас снијег, не помаже не знам колико да је паше ако нема да да жито и сјено. На жалост, морам рећи да о пољопривредницима нико не брине. Не храни држава сељака, већ он државу, и све зависи од села јер се ништа у граду не рађа. Црна Гора може да производи храну, само треба људе стимулисати. Они имају и радне навике, али их треба упутити да могу да живе од свог рада - каже Река Личина.
У црмничком селу Брчели, фарму коза има Никола Гојнић. Годинама се сналази, мукотрпно ради по цијели дан за козама. Поскупљење је, и он сматра, дошло баш у невријеме. Пријети да их десеткује.
- Цијене само расту са девет еура на 19, са 8 на 16, са 7 на 14... Мало је рећи - пријети нам катастрофа. Сијено је најјефтиније, четири до пет еура, мада сам ја сијено куповао по два еура годинама. Ето, сад немам сијена да нахраним козе јер га не могу купити. Нисам подигао цијене сира и млијека, јер нећу да изгубим и то мало муштерија што имам. Што бих ја рекао - "скачем у мјесто", и добро је што још нисам у минусу. Шта ће тек бити са мном ако се деси да уђем у минус? Нама треба помоћ. Штогод продам, потрошим да козама купим храну. Мени не остане ни кило сира. Ако бих га узео одмах улазим у минус од 10 еура. Не могу повећати цијене, народ нема пара, велика немаштина је завладала и то за врло кратко вријеме. А нико не вјерује, нико не пита како је. Свака врећа је у просјеку пет еура поскупила, а мени оде 10 до 12 врећа мјесечно, што је укупно око 600 еура само на храну, без сијена и осталог. То ми је до сада била нека зарада. Имамо помоћи око 200 еура, и нешто од премија, али је то све ситно. Оно што тврдим је да зараде нема - каже Никола, који је до последњих поскупљења пуно очекивао од бављења козарством.
Д.С.
