У Црмници се производи аутохтоно вино или лоза "вранац", и то чувено црмничко вино, чијом се производњом бави многе породице. Мјештани одржавају старе и младе винограде и имају своје подруме, а за ово вино влада и велико интересовање међу туристима. Гости из иностранства и окружења, радо током врелих љетњих дана, дођу и бораве у каменим подрумима уз црмничке специјалитете, вино, ракију, пршуту, козји или крављи сир.
Но, није само село туристима интересантно. Брачни пар Пејановић, Јелена и Иво, из села Лимљани, захваљујући плодном тлу и благој клими наставили су богату традицију производње вина и других производа.
- Живот на селу има шта да понуди, чист ваздух, изворску воду, органску храну и уопште један здрав живот окружен природом. Од када смо одлучили да овдје радимо, стварамо и подижемо дјецу, ниједног тренутка се нисмо покајали - каже Јелена.
На имању Пејановића од недавно је и нова понуда - вино са укусом и мирисом латица ружа. Црмнички вранац прославио је овај крај, а вино од ружа отвара нову страницу у домаћој производњи барског залеђа.
- Ширимо палету производа. Ове године смо први пут направили вино од руже. Прва серија је за пријатеље и госте, јер је у питању мала количина од 150 литара. Вино од руже није ни слатко, ни опоро. Има укус и мирис руже, што му даје посебну ноту. Прве реакције су позитивне - истиче Јелена.
Пејановићи су повезали туризам са производњом и пласманом. У Лимљанима, уз винограде и производњу вина, развијају плантажу јестивих ружа. До сада је у њиховим вртовима преко 300 садница.
- Од маја креће нова сезона брања латица ружа, и планирамо да повећамо производњу. Такође, у плану су и нови засади. Уз сирупе, слатко, па вино, намјера ми је да произведемо уље од латица ружа. Такође, и сушара за љековито биље је на листи наших приоритета. До сада смо биље сушили на традиционалан начин, али је тај начин неприхватљив за Институт. Сушићемо и латице ружа за колаче, декор, купке - каже она, и истиче да је себи отворила радно мјесто у сеоском домаћинству производњом гастро сувенира "Укус и традиција", уз примјену традиционалних метода карактеристичних за црмнички крај.
Пејановићи имају сертификат HACCAP за производе из баште и воћњака, које је Јелена упаковала у гастро сувенире. Имају и капацитете и опрему за производњу сокова од руже, шипка, зове и нане, које Јелена пакује у мале боце и пласира на тржиште као гастро сувенир "Укус и традиција".
- Повећали смо производњу. У почетку смо били обазриви. Међутим, пробили смо се на тржиште, и наши производи су сада широм Црне Горе у продавницама здраве хране, у сувенирницама, и у неким мега маркетима. Све смо сертификовали - каже она, и наглашава да је идеју о гастро сувениру почела реализовати неколико мјесеци прије епидемије корона вируса.
- Изборили смо се, мада је и претходна година била пуна изазова. Ми смо успјели да превазиђемо ситуацију тако што смо повезали туризам са производњом и пласманом. У прошлој години, упркос корони, могли смо се бавити и туризмом, за разлику од 2020. када је све било затворено. Било је група, а наравно да увијек може боље. Прошле године смо били на 30 одсто у односу на 2019. годину, али важно је да се туристичка привреда покренула. У коначном исходу смо задовољни. Пуни смо планова и очекивања. Једва чекамо прољеће да почну активности, производња сирупа, и туристичка сезона до бербе грожђа и нових количина вина у нашим подрумима - каже Јелена, додајући да се пријавила на конкурс који је расписала Општина Бар и добила средства.
