Акција за социјалну правду (АСП) припремила је иницијативу за Министарство унутрашњих послова (МУП), са предлогом да се рок за замјену старих личних докумената новим идентификационим eID документима утврди најкасније до краја наредне године, саопштила је Јелена Јушковић из АСП.
- То треба да убрза добијање националних идентификационих бројева, а тиме и процес дигитализације у земљи и допринесе бржем стварању Црне Горе као дигиталног друштва - навела је Јушковић.
Како је истакла, Стратегија дигиталне трансформације Црне Горе 2022-2026. године наводи оквирне податке о броју лица са новим eID документима, којих је преко 120 хиљада становника, док замјена старих личних докумената треба да омогући добијање националних идентификационих бројева, што ће водити убрзању коришћења електронских услуга у земљи.
- Међутим, замјена старих личних докумената планирана је да траје још најмање неколико година, што ће се одразити на темпо дигитализације друштва. Стога је потребно прописати краћи рок за замјену старих личних докумената и обезбиједити финансијска средства за те сврхе, а све са циљем да се Црна Гора брже креће у процесу дигиталне агенде и поједностављивања живота грађана - каже Јушковић.
АСП-а је недавно доставила сет коментара на Нацрт Стратегије дигиталне трансформације Црне Горе 2022-2026. година, када је такође потенцирала управо ово питање, односно потребу убрзања издавања нових електронских личних карата у земљи.
- Влада је у међувремену усвојила Стратегију дигиталне трансформације, а у односу на конкретно питање је указано да динамика зависи од МУП-а, као ресорног органа. Стога је АСП припремила за МУП правну иницијативу, како би скренула пажњу на ово веома значајно питање. АСП је раније препоручила и да је потребно утврдити рок до када ће јавна управа бити обавезна да се у потпуности комуникација са њом осварује електронским путем и да пружи корисницима услуга потпуне електронске услуге, а не дјелимичне услуге - наводи се у саопштењу Акције за социјалну правду.
У јавној управи се добар дио података размјењује на традиционалан начин – на папиру или у физичком складишту података, док каталог е-услуга није израђен. У управи не постоје е-сервиси петог нивоа услуга, што подразумијева потпуну онлине услугу. Један сервис је развијен до нивоа четири, односно онлине упис дјеце у школе и вртиће, а од 523 сервиса, 157 је развијено до нивоа три.
- Све ово показује да се питању дигитализације јавне управе мора посветити озбиљна пажња. АСП је однедавно члан националне ИЦЕДА мреже, која је формирана као дио регионалног пројекта за повећање грађанског ангажмана на пољу Дигиталне агенде, а пројекат финансира Европска унија, док је партнер за Црну Гору невладина организација 35 мм - наводе из АСП.
