- ФОТО: АРТ ТАРАНЕНКО
25/05/2022 u 17:26 h
Milica KrgovićMilica Krgović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

ЦАНУ спрема одговор хрватским академицима, Кривокапић их игнорише

Платити штету почињену у агресији на Хрватску, посебно на културној баштини, и вратити однесено културно благо, а затражити опрост од Хрватске за почињена зла, наводи се у документу ХАЗУ у дијелу који се односи на Црну Гору

Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) наредне недјеље ће се изјаснити о документу Хрватске академиjе знаности и умjетности (ХАЗУ) којим се, између осталог, предлаже да Црна Гора плати Хрвтаској ратну одштету и одрекне се острва Мамула.

ХАЗУ је објавила документ под називом "Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Европску унију" у којем се наводи да Хрватска треба да тражи ратну одштету од Црне Горе, да Бокељска морнарица буде заједничко добро, а острво Мамула да више не буде у нашој држави. Такође, предложили су да Црна Гора тражи опрост од Хрватске.

– У вези са питањима упућеним Црногорскоj академиjи наука и умjетности поводом документа "Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србиjом у погледу њиховог уласка у Европску униjу", а коjи jе у фебруару упућен предсjеднику Републике Хрватске, предсjеднику Хрватског сабора и предсjеднику Владе Републике Хрватске, обавjештавамо да ће у току наредне седмице предсjедништво ЦАНУ заузети став поводом овог документа, о чему ћемо вас благовремено информисати – одговорили су "Дану" из ЦАНУ, на чијем је челу Драган Вукчевић.

Ђукановић се извињавао прије 22 године

Црногорски предсједник Мило Ђукановић извинио се 2000. године хрватском народу због учествовања Црногораца на дубровачком подручју 1991. и 1992. године. Ђукановић је и тада био предсједник Црне Горе.

– Ову прилику желим искористити да у своjе и у име грађана Црне Горе, посебно оних грађана коjи дијеле моjа морална и шира политичка увјерења, упутим искрено жаљење свим грађанима Републике Хрватске, посебно Дубровника и Дубровачко-неретванске жупаниjе, за сву бол, сва страдања и све материjалне губитке коjе им jе нанио било коjи представник Црне Горе у саставу JНА у тим трагичним догађаjима – казао је Ђукановић тада на конференциjи за новинаре у Цавтату, након сусрета с тадашњим хрватским предсједником Стjепаном Месићем.

С друге стране, из Министарства вањских послова, којим руководи министар Ранко Кривокапић, казали су "Дану" да су поменути наводи заправо ставови Хрватске академиjе знаности и умjетности (ХАЗУ), те да стога овдjе ниjе риjеч о званичном ставу државе Републике Хрватске.

image

РАНКО КРИВОКАПИЋ

- ФОТО: ИГОР ШЉИВАНЧАНИН

– Са хрватским званичницима разговарамо о свим билатералним питањима, у отвореном и приjатељском тону, водећи се првенствено темељним вриjедностима, коjе се огледаjу у савезништву у НАТО-у, европскоj перспективи Црне Горе, коjу Хрватска снажно подржава, као и политици добросусjедства. О нашем интензивном политичком диjалогу свjедочи и предстоjећа посjета министра вањских и европских послова Хрватске Гордана Грлића Радмана Црноj Гори, са коjим ће министар Ранко Кривокапић разговарати о броjним билатералним питањима, а што ће бити прилика да се освиjетле и сагледаjу сви аспекти међудржавне сарадње – одговорили су нам из ресора Кривокапића.

Коментар на наводе из документа ХАЗУ јуче нијесмо добили од предсједника државе и Скупштине, од којих смо то, такође, тражили.

Хрватски академици у спорном документу сматрају и да је неопходно тражити загарантоване мандате Хрватима у Скупштини Црне Горе, подржати предлог заједничке номинације Бокељске морнарице као нематеријалног културног добра Црне Горе и хрватскога народа.

– Коначно одредити копнену границу (острвце Ластавица с тврђавом Мамула, а посебно разграничења на мору према Конвенцији Уједињених нација о праву мора и након проглашења искључивога привредног појаса Републике Хрватске. Црна Гора мора потпуно и одговорно управљати пластиком и другим отпадом како би се знатно смањила количина тог отпада који доплута до јужних хрватских о стрва – пише у документу, уз очекивање да се Црна Гора мора суздржавати у истраживању и евентуалној експлоатацији угљиководоника у дубљем дијелу Јужнојадранске котлине.

Одштета за краве 375.000 еура

У Цавтату су 2005. године, у присуству тадашњег хрватског и црногорског предсjедника, Стјепана Месића и Филипа Вуjановића, тадашњи министри пољопривреде те двиjе земље потписали Меморандум по коjем је Црна Гора Хрватскоj, односно твртки "Дубровачко мљекарство", требала да плати 375.000 еура за 650 крава које су отуђене у рату с фарме "Агрум Груда" у Конавлима. Конавоски меморандум су потписали тадашњи министри Милутин Симовић и Петар Чобанковић.

– Сасвим jасно jе у овом меморандуму означено да ова новчана реституциjа не преjудицира ратну штету. Ово jе чин Црне Горе коjи исказуjе њену намjеру да оно што су користила њена предузећа новчано врати Хрватскоj – рекао је тада Вујановић.

Хрватска jе, изjавио је тада Месић, захтjев за надокнаду ратне штете подниjела одговараjућим међународним институциjама.

 

ХАЗУ сматра да треба актуелизовати потребу поштовања преузетих обавеза из потписаних споразума и договора.

– Платити штету почињену у агресији на Хрватску, посебно на културној баштини, и вратити однесено културно благо, затражити опрост од Хрватске за почињена зла, престати с присвајањем хрватске културне баштине, посебно књижевне; осигурати реципроцитет Хрватима, тј. слободно политичко и културно организовање и дјеловање на нивоу истовриједној оној коју Република Хрватска осигурава својим мањинама – истичу у ХАЗУ.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
30. april 2024 10:46