Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) наредне недјеље ће се изјаснити о документу Хрватске академиjе знаности и умjетности (ХАЗУ) којим се, између осталог, предлаже да Црна Гора плати Хрвтаској ратну одштету и одрекне се острва Мамула.
ХАЗУ је објавила документ под називом "Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Европску унију" у којем се наводи да Хрватска треба да тражи ратну одштету од Црне Горе, да Бокељска морнарица буде заједничко добро, а острво Мамула да више не буде у нашој држави. Такође, предложили су да Црна Гора тражи опрост од Хрватске.
– У вези са питањима упућеним Црногорскоj академиjи наука и умjетности поводом документа "Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србиjом у погледу њиховог уласка у Европску униjу", а коjи jе у фебруару упућен предсjеднику Републике Хрватске, предсjеднику Хрватског сабора и предсjеднику Владе Републике Хрватске, обавjештавамо да ће у току наредне седмице предсjедништво ЦАНУ заузети став поводом овог документа, о чему ћемо вас благовремено информисати – одговорили су "Дану" из ЦАНУ, на чијем је челу Драган Вукчевић.
С друге стране, из Министарства вањских послова, којим руководи министар Ранко Кривокапић, казали су "Дану" да су поменути наводи заправо ставови Хрватске академиjе знаности и умjетности (ХАЗУ), те да стога овдjе ниjе риjеч о званичном ставу државе Републике Хрватске.
– Са хрватским званичницима разговарамо о свим билатералним питањима, у отвореном и приjатељском тону, водећи се првенствено темељним вриjедностима, коjе се огледаjу у савезништву у НАТО-у, европскоj перспективи Црне Горе, коjу Хрватска снажно подржава, као и политици добросусjедства. О нашем интензивном политичком диjалогу свjедочи и предстоjећа посjета министра вањских и европских послова Хрватске Гордана Грлића Радмана Црноj Гори, са коjим ће министар Ранко Кривокапић разговарати о броjним билатералним питањима, а што ће бити прилика да се освиjетле и сагледаjу сви аспекти међудржавне сарадње – одговорили су нам из ресора Кривокапића.
Коментар на наводе из документа ХАЗУ јуче нијесмо добили од предсједника државе и Скупштине, од којих смо то, такође, тражили.
Хрватски академици у спорном документу сматрају и да је неопходно тражити загарантоване мандате Хрватима у Скупштини Црне Горе, подржати предлог заједничке номинације Бокељске морнарице као нематеријалног културног добра Црне Горе и хрватскога народа.
– Коначно одредити копнену границу (острвце Ластавица с тврђавом Мамула, а посебно разграничења на мору према Конвенцији Уједињених нација о праву мора и након проглашења искључивога привредног појаса Републике Хрватске. Црна Гора мора потпуно и одговорно управљати пластиком и другим отпадом како би се знатно смањила количина тог отпада који доплута до јужних хрватских о стрва – пише у документу, уз очекивање да се Црна Гора мора суздржавати у истраживању и евентуалној експлоатацији угљиководоника у дубљем дијелу Јужнојадранске котлине.
ХАЗУ сматра да треба актуелизовати потребу поштовања преузетих обавеза из потписаних споразума и договора.
– Платити штету почињену у агресији на Хрватску, посебно на културној баштини, и вратити однесено културно благо, затражити опрост од Хрватске за почињена зла, престати с присвајањем хрватске културне баштине, посебно књижевне; осигурати реципроцитет Хрватима, тј. слободно политичко и културно организовање и дјеловање на нивоу истовриједној оној коју Република Хрватска осигурава својим мањинама – истичу у ХАЗУ.