У Црној Гори истополни партнери не могу да остваре права која имају, казао је извршни директор ЛГБТ Форума Прогрес Џон Барац, додајући да је та невладина организација тужбу против државе поднијела како би макар један сегмент дискиминације отклонили.
ЛГБТ Форум Прогрес поднио је тужбу за дискриминацију против државе Црне Горе у вези недостатка адекватне примјене Закона о партнерству лица истог пола.
Барац је агенцији МИНА рекао да је 2013. године Закон замишљен у Националној ЛГБТИ стратегији.
- Тада је концептуализовано да Закон треба да буде дио правног поретка Црне Горе и од тада до данас немамо адекватне ефекте тог закона- рекао је Барац.
Барац је навео да је прије четири године формирана радна група и да се кренуло у израду закона.
Он је казао да је тада држава дала рок од годину да усвоји подзаконска акта и хармонизује законе кој су везани за Законом о партнерству лица истог пола.
- Проблем је настао што држава то није урадила. Ту одговорност спада и на Владу и на Скупштину и на цијели систем који је одлучио да се Закон усвоји и да ту стане- рекао је Барац.
ЛГБТ Форум Прогрес, како је рекао, покушавао је да кроз различите механизме да оствари комуникацију са надлежним органима, да врши притисак, води дијалог, нађе механизме којима би могли да издејствује да дође до тих усклађивања Закона.
-У овом тренутку истополни партнери имају права, али не могу да их остваре. То је проблематична ствар јер то је у суштини урушавање правног поретка-сматра Барац.
Он је казао да су одлучили да туже државу када су виђелу да ни ова, ни претходне владе не желе да се суштински баве тим питањем, не би ли на тај начин макар један сегмент дискиминације отклонили.
- Да би реаговали у том правцу, да би покренули ову причу, да коначно истополни партнери не буду грађани другог реда- казао је Барац.
Говорећи о томе који закони нијесу ускалеђни са Законом о животном партнерству лица истог пола, Барац је казао да се тужба фокусира на правно накнадног уписа за оне партнере који своје партнерство склопе ван Црне Горе, гђе је један партнер црногорски држављанин.
- У овом тренутку Закон каже да се мора извршити упис у матични регистар, али Закон о матичним регистрима није усклађен то не дозвољава, јер Закон о матичним регистима препознаје регистар рођених умрлих и вјенчаних. То је један од проблема- појаснио је Барац.
Према његовим ријечима, готово сваки члан закона предвиђа или да ће доћи до сходне примјене неког другог закона или да ће бити уређено на неки други начин.
- Онда кад отворите тај закон на који се позива видите да тамо животно партнерство не постоји, да истополни партнери не постоје и да тај закон не може да се примијени- казао је Барац.
Закон је, како је додао, створио огромну правну несигурност.
- Имате ситуацију гдје не можете да остварите одређена права, немате процедуре, јасне кораке, како би се нешто у правном закону десило. Замислите да се на овај начин уредио Kривични законик, гђе каже да ће се нешто накнадно или да ће се сходно примијенити- навео је Барац.
Према његовим рјечима, овакав закон доводи до дискриминације ЛГБТИ особа.
На констатацију да дјелује да је Закон донијет само про форме, Барац је казао да се чини да је Закон усвојен „да би се добио штрик у приступном процесу“.
-То једна од међународних обавеза које је држава преузела у процесу приступања Европској унији. Држава је имала довољно прилика од 2013. да смислено и конструктивно направи рјешење који ће ићи на бенефит свима- сматра Барац.
Он је казао да је хрватски модел закона узет као основа али да је он драстично сведен.
- Из њега су избачене ствари које сада праве проблем у пракси и стиче се утисак да је систем, законодавац, Влада, свјесно или несвјесно направио овакво рјешење и оставило га да виси у ваздуху, и изгубила интересовање, јер они су добили неке поене и штрикове и ту је прича стала- казао је Барац.
Упитан шта је претходна Влада урадила по питању Закона о партнерству лица истог пола, Барац је казао да је 42. Влада предложила Скупштини измјене и допуне једног закона и да су те измјене су усвојене.
- Влада прије тога, која је и предлагач овог Закона, која се и политички обавезала да ће ово да уради, није урадила ништа. Мислим да је био само један закон који је усклађен и прича је ту стала- закључио је Барац.
