У Црној Гори још није установљена јединствена база података о случајевима дискриминације на националном нивоу, казала је замјеница Заштитника људских права и слобода, Нерма Добарџић, наводећи да су статистички подаци једно од кључних мјерила и показатеља о присуству неке појаве у друштву.

Она је, како је саопштено из институције Омбудсмана, имала презентацију о пракси рада сектора за заштиту од дискриминације на онлајн радионици Савјета Европе о поступању у случајевима говора мржње, кроз побољшање прикупљања података, пише агенција Мина.

Добарџић је казала да институција Заштитника води базу података која је иновирана прије пар година.

"Подаци су подијељени по основима, подручјима, облицима и начину окончања (подносилац, општина, лице лишено слободе, група повријеђеног права, повријеђено право, друго повријеђено право, начин повреде, статус) што чинимо доступним јавности путем наших полугодишњих и годишњих извјештаја и преко wеб сајта”, казала је Добарџић.

Она је истакла да још није установљена јединствена база података на националном нивоу, и да Институција континуирано предлаже увођење такве базе података, којој би Заштитник имао приступ.

Добарџић је казала да на захтјев Заштитника државни органи (Судски савјет, Основно државно тужилаштво, Судови за прекршаје, Виши суд за прекршаје, Управе полиције, Управе за инспекцијске послове) достављају статистичке податке везано за случајеве дискриминације.

Како је навела, националном стратегијом родне равноправности 2021. – 2025. једна од обавеза Министарства правде, људских и мањинских права је успостављање и обједињавање евиденције о случајевима дискриминације по основу пола и рода.

“Па очекујемо да ће поред обавезе која проистиче из датог документа која се односи на дискриминаторни основ пол и род, бити проширен и на све друге дискриминаторне основе”, рекла је Добарџић.

Говорећи о предметима у раду, она је навела да је изражено присуство говора мржње и даље разлог за забринутост и захтијева ангажман заједнице, првенствено институција система

“На основу досадашње праксе може се закључити да се на говор мржње најчешће реагује процесуирањем у прекршајном поступку или изрицањем мјере упозорења, док вођење поступака кривичноправне природе још увијек представља изузетак”, рекла је Добарџић.

Према њеним ријечима, погрешно схватање граница слободе изражавања и злонамјерно прекорачење, нарочито у онлајн свијету, веома често прелази у отворен говор мржње, а реакције на такве случајеве најчешће производе нови говор мржње.

“Непримјерена комуникација, говор мржње и сензационалистички наративи у медијима постали су један од највећих проблема у области јавних комуникација”, казала је Добарџић.