Evropska unija je u sklopu paketa energetske podrške za Crnu Goru izdvojila 30 miliona eura, a od već uplaćenih 27 miliona pomoć će dobiti penzioneri i korisnici materijalnog obezbjeđenja porodice, i to 8,5 miliona, a isto toliko otići će za program podrške energetskoj efikasnosti u domaćinstvima i firmama. Turizmu ide 3,5 miliona, a industriji 1,5 miliona, a ni cent pomoći nije najavljen za lica koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih Zavoda za zapošljavanje.
Na kraju marta bez posla je bilo 43.857 građana, od kojih oko 10.000 prima nadoknadu po osnovu nezaposlenosti, što znači da je oko 33.000 ljudi koji su radno sposobni bez ikakvog prihoda iako se nalaze u zvaničnoj evidenciji.
Sagovornici "Dana" ocjenjuju da je dobro da se pomognu penzioneri i korisnici materijalnog obezbjeđenja, ali da je nekorektno da država zaboravi desetine hiljada nezaposlenih i da to radi konstantno. Ines Mrdović iz Akcije za socijalnu pravdu ističe da su nezaposleni kategorija koju bi Vlada morala da tretira kao ugroženu i, saglasno tome, da ih obuhvati paketom pomoći, odnosno da pregovorima omogući da budu obuhvaćeni paketom pomoći EU.
– Veoma je loše za ukupno društvo kada se izostanak neke kategorije iz finansijske pomoći, u neku ruku, može posmatrati kao selektivnost u dijeljenju "socijalne pogače", odakle god ta pogača dolazila. Generalno, bila bi jako loša poruka ako bi oni ostali bez bilo kakve novčane podrške. Ipak, želim da vjerujem da to neće biti slučaj i da će biti obuhvaćeni u nekim narednim periodima pomoći ugroženima – kazala je Mrdović za "Dan".
Međutim, kako dodaje, čitava stvar je mnogo dublje prirode, jer se socijalna politika ne može zasnivati na povremenim isplatama pomoći.
– Potrebni su radikalni rezovi u socijalnoj politici, a za početak je potrebno utvrditi ko su zaista socijalno ugroženi, jer znamo da ima mnogo zloupotreba, a zatim kreirati kvalitetne i održive socijalne politike. Kada su u pitanju nezaposlene kategorije, država mora stvoriti uslove da oni dođu do povoljnih kredita za samozapošljavanje i stvarati ambijent da mogu da se zaposle na tržištu, umjesto što se godinama sipa u niz promašenih programa, a desetine miliona eura na godišnjim nivoima troše se za pomaganje privilegovanih biznisa u zemlji, pa tako najveći dio kolača završava u džepovima već bogatih, a, sa druge strane, dio građanstva se dodatno siromaši – ističe Mrdović.
Predsjednica Banke hrane Marina Medojević smatra da su nezaposleni kategorija koja se konstantno zaboravlja, te da je saldo pomoći za njih i dalje nula. Ona ističe da je tačno da su u Crnoj Gori rasle zarade, ali se isto ne može reći za socijalna primanja, a posebno ne za pomoć nezaposlenima.
– Ni sada, kada se dijele sredstva od EU namijenjena najugroženijima, za nezaposlene nema pomoći. I Hrvatska ovih dana dijeli pomoć i među primaocima su i nezaposleni. Nisu zaboravljeni kao kod nas. Dugotrajno nezaposleni su poseban problem, na koji se niko od kreatora javne politike ne obrće. Prošlo je mnogo ministara rada i socijalnog staranja, a boljitka za nezaposlene nije bilo: niti su dobili posao, niti ih je država zbrinula. Ako znamo da je među nezaposlenima rizik od siromaštva 40 odsto, tj. mnogo viši od prosjeka, postavlja se pitanje zašto država, a posebno Ministarstvo socijalnog staranja, ignoriše ovu veoma ugroženu kategoriju ljudi – kaže Medojević.
Ona naglašava da 43.000 nezaposlenih na evidenciji Zavoda nijesu konačna brojka ugroženih, jer su mnogi izgubili nadu da će ikada dobiti posao, pa su se povukli sa biroa.
– Ti ljudi većinom se sami snalaze da prežive, kao da ne pripadaju nikome, kao da nemaju svoju državu – zaključuje Medojević.
