Которски бискуп монс. Иван Штироња одржао ускршњу проповјед / -М.Д.П.
18/04/2022 u 17:46 h
Mirjana PopovićMirjana Popović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Которски бискуп: Католичкој цркви много имовине одузето, њен повраћај испит за власт

Ако говоримо о граду Котору, онда се ту ради о више цркава, самостана и осталих грађевина у које су биле смјештене разне црквене установе. Добро би било сјести и видјети што је Католичкој цркви од виталне важности, истакао је Штироња

Католичкој цркви је много имовине неправедно одузето и њен повраћај је осјетљиво и важно питање, то је испит на који су позване све структуре власти на свим разинама (нивоима), каже у разговору за "Дан" которски бискуп, монсињор Иван Штироња, који је јуче у Катедрали Светог Трипуна одржао свечану свету мису поводом Ускрса. Истиче да је повраћај имовине мукотрпан и скуп посао.

– Испит би требали положити јер је то и морално питање. Ако говоримо о граду Котору, онда се ту ради о више цркава, самостана, и осталих грађевина у које су биле смјештене разне црквене установе. Добро би било сјести и видјети што је Католичкој цркви од посебна интереса, боље речено од виталне важности. Тиме би се показало да држава са својим структурама врједнује сву ту културну баштину Католичке цркве, те да је спремна помоћи да се сачува њезин идентитет и њезино власништво. Видимо у повијести (прошлости): државни сустави (састави) пролазе, Црква остаје. Пред нама је велика задаћа, мукотрпан и скуп посао, и нимало лагана борба па и због, пуно пута, нелогичних закона и правила игре, каже бискуп Штироња.

Израз "суживот", често употребљаван кад се говори о вјековној традицији заједничког битисања у Котору, не одражава суштину хришћанских међуљудских односа.

– Живимо у свијету кад се јако наглашава толеранција, подношљивост. То је добро. Али је само то поразно за нас кршћане којима је Учитељ заповједио љубав као мјерило људских међуљудских односа. Кршћанско опредјељење, по примјеру Криста – Учитеља јест љубав. Распет у мукама на крижу Исус је заговарао своје непријатеље и молио Оца да им опрости. И сама чињеница да нас је позвао да праштамо својим непријатељима потврђује да је његова логика утемељена на наднаравним принципима јер то човјеку никада не би пало на памет. Дакле, пут кршћанина је кршћанска љубав а живот, онај који нам Крист нуди као свој пут, који води цјеловита човјека у вјечну истину и вјечни живот: Ја сам Пут, Истина и Живот (Ив 14,6), наводи др Штироња и додаје да "питање `мијешаних бракова` и слављење два календарска Божића, два календарска Ускрса… заиста упућује на могућност јединства у различитости".

image

Причест за Ускрс

-М.Д.П.

– Ваља имати на уму да је темељно кршћанско полазиште јединство и заједништво. Еванђелист Иван доноси "свећеничку молитву" у којој Исус моли за све оне ради којих је послан у свијет. "Оче свети, сачувај их у свом имену које си ми дао: да буду једно као ми" (Ив 17, 11). Идеал је дакле бити једно у Богу. Зато, не може бити идеал славити два Божића и два Ускрса. Идеал је славити заједно Божић и Ускрс, али слављење два Божића и два Ускрса може бити добар пут до заједничкога славља једнога те истог Божића и једнога те истог Ускрса, на славу и хвалу једному јединому Богу. Католичка црква на челу са својим учитељством јако наглашава екуменизам односно јединство доктринарно, литургијско и управно до којега би требао довести екуменски пут.

Католичка црква има свој закон, правне оквире у којима се креће. Тако постоје закони и кад је у питању мјешовита женидба. Ти су закони обвезујући за цијели католички свијет. Зато се код католика не може законски догодити да се неко ко је крштен у Православној цркви поновно крсти, хоћу рећи појам "прекрштавање" који се чује, појам потпиривања раздора и нетрпељивости, једноставно исполитизирана и недобронамјерна терминологија, наглашава бискуп.

Постоје сусретања и покушаји заједништва са вјерским заједницама – исламском, јеврејском, православном (СПЦ) на свим нивоима.

– Заједништво је динамична категорија и увијек може бити боље и морало би тежити према бољему. А може бити боље само ако га се гради на добрим темељима истине и правде. Вјерске су заједнице врло важна карика у изградњи бољега друштва. Католичка је црква кроз своју вишестољетну присутност на овим просторима дала и даје свој велики допринос. То потврђује и голема баштина с којом је ушла у нове границе данашње Црне Горе. Сарадња на свим подручјима увијек може бити боља. Што се тиче кршћанских заједница, мислим да би за све требало важити правило: Што смо ближи Исусу, ближе смо једни другима. Особно мислим да бисмо више придонијели изградњи бољега друштва ако бисмо послушали Кристову ријеч: Истина ће вас ослободити (Ив 8,32). Морали бисмо још више порадити на међусобном уважавању, искрености и истинољубивости. Не бисмо се смјели гледати само под политичким профилом, истиче бискуп Штироња.

Додаје да је човјеку најпотребније спасење душе, осигурати души вјечни мир, спокој и радост у вјечности.

– Ако то осигурамо, онда смо осигурали и ускрснуће тијела о Судњем дану, што би требало да буде преокупација и молитва сваког хришћанина и свакога дана. Најизврснији пут до спасења душе јест вјера у Криста, провођење у живот његових еванђеоских упута, свакодневно дружење с њим у молитви. Можемо то рећи и овако: практицирање Кристове љубави, праштања и милосрђа, што нам доноси унутарњи мир и радост. Кршћани имају потребу за духовним те им зато није најважније "имати", тј. материјално се богатити, него им је најважније "бити", понајприје бити и остати дијете Божје до краја земаљскога живота. То је у складу с Исусовом поруком: Ако се не обратите и не постанете као дјеца, нећете ући у краљевство небеско (Мт 18,3). Стога је неприхватљиво за нас кршћане да живот сведемо само на тијело и тјелесно благостање.

Порука је Ускрса једноставна: Постоји и за наше тијело нови вјечни живот на који нас позива ускрсли Исус. У вријеме муке и смрти Кристове на Крижу, апостоли – ученици Исусови, били су у паници и страху. Зато се Исус након свога ускрснућа најприје указује њима – апостолима с поздравом: "Мир вама". Мир је највећи дар људскоме срцу, то је потребно свакому човјеку, а вјечни живот највећи дар човјековој души и човјекову тијелу на свршетку свијета. Није ли то нешто дивно: живјети вјечно и сретно: душом и тијелом. Нови живот за нас кршћане започиње крштењем. Зато се у ноћи бдјења уочи светковине Ускрса благосливља вода те катекумени – приправници за крштење примају сакраменте кршћанске иницијације. Вода означава живот, као што и ускрсно јаје упућује на рађање новога живота, објашњава бискуп.

Позивајући се на Христове ријечи: "Што користи човјеку да читав свијет стекне а душу своју изгуби" (Лк 9,25), истиче да губитком душе, човјек губи и тијело за сву вјечност, младима поручује да пробуде у свом срцу хришћански дух на темељу Христовог Јеванђеља.

– И младима и свима бих рекао: Не губимо наду и вјеру, утемељену на поруци ускрслога Криста: љубав коју Исус шири с Крижа има посљедњу ријеч у његову ускрснућу: "Мир вам свој дајем". Пробудимо у свом срцу кршћански дух на темељу Кристова Еванђеља и будимо сигурни да ће се друштво почети мијењати. Као кршћани имамо што свијету понудити, то нам је заправо и дужност да свијету и друштву дарујемо нешто ново, утемељено на кршћанској вјери, нади и љубави. Лаганим корацима, па макар били и ситни, може се далеко стићи и пуно учинити. Оно што се брзо и без напора стекне, кратка је вијека. Користим ову пригоду, честитам и свим вјерницима католицима који ових дана славе светковину Ускрса, као и православнима који се припремају прославити Ускрс по јулијанском календару. Свима било сретно и с Божјим благословом, нагласио је которски бискуп.

 

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
23. novembar 2024 04:31