У Институту за болести дjеце (ИБД) тренутно нема хоспитализованих пациjената коjи су позитивни на коронавирус, саопштио jе новоименовани вршилац дужности (в.д.) ИБД-а Велибор Маjић, наводећи да jе до сада након прележаног вируса 11 малишана било на интензивноj њези.
Он jе агенциjи Мина рекао да су код 11 дjеце имали имунолошки синдром, коjи jе настао послиjе прележане короне и манифестовао се врло озбиљним стањем.
– Тако да jе неколико дjеце завршило на интезивноj њези, али су срећом сви преживjели – додао jе Маjић.
Он jе истакао да jе броj респираторних инфекциjа био мањи jер ниjесу радили вртићи и дjеца ниjесу толико била у међусобном контакту.
Маjић jе казао да се тренд оперисаних у задњих шест мjесеци вратио на нормалу.
Према његовим риjечима, у току прошле године имали су прекид операциjа и радили су само хитне случаjеве.
– Данас сва дjеца коjа треба да се оперишу, поред уобичаjних лабораториjских налаза, мораjу имати негативан ПЦР тест коjи ниjе стариjи од 72 сата. Негативан ПЦР тест мора имати и маjка – казао jе Маjић.
Маjић, коjи у Институту ради више од двиjе децениjе, рекао jе да су код лиjечења дjетата посебан аспект родитељи.
– И врло често, приjе општег прегледа дjетата принуђени смо да мало смиримо родитеље и разговарамо са њима. Дешава се да некад диjете буде и мањи проблем – казао jе Маjић.
Он jе рекао да родитељ често буде врло усплахирен и да диjете то осjети, због чега jе врло важно да попричаjу и растерете родитеље.
Маjић jе казао да у Институту постоjи стручна помоћ, да имаjу психолага и социjалног радника, али да jе амбулантни љекар психолог таj коjи пружа прву помоћ.
Маjић jе навео да тренутно у Институту има више од 70 љекара коjи раде и преко 300 запослених.
– Први моjи кораци, односно док год будем на том мjесту, биће очување људских ресурса – поручио jе Маjић.
Он сматра да jе то веома значаjно, jер у Црноj Гори и уопште у свиjету, постоjи тенденциjа да се све мање љекара опредjељуjе за специjализациjу из педиjатриjе.
– Волио бих да сачувамо људске ресурсе, да их поjачамо и стимулишемо младе људе да не одлазе. Желимо да младима помогнемо у њиховом усавршавању и побољшању материjалног стандарда – поручио jе Маjић.
Он jе казао да се нада да ће обновити неке апарате коjи су потребни за даље лиjечење.
– Добили смо нови магнет и скенер, али у разговору са колегама сазнао сам да су потребне одређене ствари ради боље диjагностике. То ниjесу велика средства, али би значаjно рестеретило колеге коjе раде са наjтежим пациjентима–рекао jе Маjић.
Маjић jе истакао да би обнову кадра, коjа jе већ започета у Институту, требало наставити.
– Поготово у Центру за неонатологиjу, гдjе мислим да ћемо постићи договор са Клиничким центром и Министарством здравља за колеге коjи би били примљени и коjи су потребни за обнову кадра – навео jе Маjић.
Центар за неонатологиjу jе, како jе оциjенио, посебно рањив зато што су ту приjевремено рођена дjеца.
Упитан да ли у Институту за болести дjеце има довољно љекара, Маjић jе одговорио потврдно и истакао да су поjедини дjелови на граничном нивоу.
–Таква jе ситуациjа да се мора размишљати пет или десет година унаприjед, jер ће људи ићи у пензиjу, неко ће се разбољети и увиjек треба да се размишља да ова служба мора функционисати нонстоп – поручио jе Маjић.
Према његовим риjечима, на дjечjоj хирургиjи има шест дjечjих хирурга, а три су на специjализациjи.
– И док они буду у пуном погону, ми ћемо опет имати троjе коjи су пред пензиjом или су већ у пензиjи –поjаснио jе Маjић.
Он jе казао да jе посао љекара сам од себе исцрпан, jер, поред редовног радног времена, постоjи по седам до осам дежурстава и ноћни рад.
