Министарство екологиjе, просторног планирања и урбанизма прекинуло је још у децембру прошле године мониторинг (праћење) биодиверзитета Таре и ускратило jавност за информациjе о утицаjу аутопута на живи свиjет Сузе Европе. Извршна директорка НВО Грин Хоум Азра Вуковић каже за "Дан" да је процес прекинут уз обjашњење да ово министарство ниjе задовољно достављеним извjештаjима, али ни до данас ниjе произвело нити боље, нити другачиjе, нити било какве.
– Изостанак спровођења ових активности онемогућава како само министарство, тако и jавност, да има информациjе о утицаjу коjи jе изградња аутопута Бар–Бољаре имала на живи свиjет риjеке Таре и о евентуалним санационим мjерама коjе jе потребно предузети на локалитетима на коjима jе дошло до нарушавања интегритета риjеке. Наjављена истраживања коjа би требало да реализуjе Завод за хидрометеорологиjу нису одмакла даље од плана. Тако jе прошла циjела година у коjоj апсолутно нису прикупљани подаци о стању биодиверзитета на овоj риjеци нити о томе шта и колико jе нарушено изградњом аутопута. Мониторинг биодиверзитета са аспекта утицаjа аутопута на ендемичне и међународно заштићене врсте риjеке Таре као и мониторинг фауне дна риjеке Таре започет jе након савjетодавне мисиjе УНЕСКО и ИУЦН 2018. године, коjи су дали препоруке држави, а коjе су се, између осталог, односиле и на праћење утицаjа изградње аутопута низводно од локациjа на коjима се утицаj десио, наводи Вуковић.
Додаје да је то питање било и предмет извjештаjа о напретку Црне Горе у процесу придруживања ЕУ jош од 2019. године, када се наглашава потреба да се успостави мониторинг негативног утицаjа аутопута на ову риjеку.
– Годину касниjе, 2020. године, у Извjештаjу се наводи да су предузете одређене мjере како би се пратило и побољшало стање животне средине у неколико осjетљивих локациjа. И у овогодишњем извjештаjу се помиње наставак активности на мониторингу утицаjа изградње аутопута Бар–Бољаре на флору и фауну риjеке Таре као одговор на савjетодавну мисиjу Унескоа и IUCN у контексту поздрављања ових активности. Међутим, у току 2021. године, ових активности ниjе ни било. Имаjући све ово на уму не чуде немушти одговори ресорног министра када jе риjеч о утицаjу коjи jе изградња аутопута имала на биодиверзитет Таре, те плановима и активностима овог министарства да то стање санира, али изнова шокира лакоћа са коjом се обустављаjу раниjе покренути процеси без снаге и капацитета да се замиjене новим, док се истовремено у потпуности занемаруjу препоруке међународних адреса, у конкретном случаjу Унескоа и IUCN, закључује Вуковић.
Директор Еколошког покрета Озон Александар Перовић упозорава да је неспорно да је биодиверзитет Таре угрожен изградњом аутопута.
– Наша претпоставка, на основу грађанског мониторинга коjи смо спороводили, jесте да ће еколошке и економске штете бити озбиљне, те да jе изостанак системске заштите jавног интереса кључни разлог за бахатост коjу су кинеска компаниjа ЦБРЦ и њихови подизвођачи радова показали на дjелу. Нетранспарентност процеса изградње прве дионице Смоковац–Матешево онемогућила је заинтересовану jавност да има увид у праћење стања биодиверзитета и уопште утицаj на животну средину, што смо указивали од почетка, а нарочито jе поразно да jе таj сегмент овог мегаломанског проjекта за слабу економиjу каква jе Црна Гора, да се проглашавањем таjности грубо прекршило право jавности да добиjе информациjе коjе су гарантоване Уставом, законима и читавим низом потписаних међународних уговора, какве су Архуска и ЕСПОО конвенциjа. Институциjе извршне и судске власти коjе су имале надлежности за то, показале су се као недорасле у пракси, и потпуно jе jасно да уколико неко не буде сносио одговорност за причињене штете коjе су могле бити сприjечене, имамо школски примjер простора за испитивање коруптивно-криминалних радњи. Задњи примjер да иако jе ЦБРЦ добио дозволе за санациjу причињене штете, jавност нема никаквих информациjа о реализованим мjерама нити њиховоj успjешности, показуjе наставак лоше праксе и код актуелне владе и код ресорног Министарства екологиjе, што би требало да нас све забрине, нарочито jер се наjављуjе изградња друге дионице аутопута, што би са оваквом политиком био државни удар на еколошку државу, рекао је у изјави за "Дан" Перовић.
Челник еколошког друштва Брезница Милорад Митровић поручује да комплексност сваког капиталног инфраструктуног проjекта, као што jе аутопут захтиjева да се, осим пажљивог планирања извођења радова, планира и дефинише начин на коjи ће се радити сталан мониторинг и сталан надзор над извођењем радова на таквим проjектима.
– У мониторинг се, по логици ствари, мора укључити и већи броj надлежних органа и инстанци, коjи ће вршити стални мониторинг стања. Невладин сектор jе радио грађански мониторинг и указивао на пропусте и непоштовање процедура на штету природе у конкретном случаjу.
Државни органи су ти коjи су дужни да прате да ли се поштуjу мjере из Елабората процjене утицаjа на животну средину коjи jе кључни, обавезуjући документ на основу ког jе издата грађевинска дозвола, да се спроводи мjесечно и квартално испитивање квалитета воде, а повремено би требало да се ради и поjачан биолошки мониторинг у циљу анализе стања живог свиjета у води риjеке Таре. Ово из разлога што су се водиле оштре полемике у jавности око девастациjе циjелог подручjа куда пролази траса аутопута, наводи за "Дан" Митровић.