На евиденцији незапослених Завода за запошљавање (ЗЗЗЦГ) је 9.275 грађана са факултетском дипломом, као и 396 магистара и 20 доктора наука, показују подаци достављени "Дану" из ове установе. Према подацима Завода од 17. јануара, укупан број незапослених био је 58.017, од којих је 34.889 жена или 60, 13 процената.
– На евиденциjи Завода се налази 396 магистара (242 жене или 61,11 одсто) и 20 доктора наука од којих је девет жена. Лица са високом стручном спремом jе било 9.275 или 15,99 одсто (жена jе било 5.897 или 63,58 одсто). Посматрано према дужини тражења запослења, наjвише високошколаца запослење тражи до три мjесеца (3.649 или 39,34 одсто), затим од 1 до 3 године (2.197 или 23,69 одсто) и од 3 до 6 мjесеци (1.205 или 12,99 одсто). Наjвише незапослених високошколаца jе из групе занимања економисти (1.382 или 14,9 одсто), васпитачи и наставници друштвено-хуманистичке области (1.096 или 11,82 одсто), менаџери и организатори (1.058 или 11,41одсто), правници (1.049 или 11,31 одсто), друштвено-хуманистичка занимања (752 или 8,11 одсто), занимања угоститељства и туризма (492 или 5,3 одсто) и занимања одбране, безбjедности и заштите (353 или 3,8 одсто) – казали су нам из Завода.
Подаци показују да је на бироима рада 428 дипломираних правника,413 бачелор-економиjе, 330 дипломираних економиста, 232 лица бечелор права, 172 лица специјалиста правних наука, 153 специjалиста туризма, 148 дипломираних економиста за општу економиjу, банкарство и финансиjе, 146 лица бечелор менаџмента и 142 дипломирана менаџера.
Највише магистара и доктора наука, односно њих 124 чекају посао од једне до четири године на бироу рада. Затим њих 115 до три мjесеца и од три до шест мjесеци посао чека 46 магистара и доктора наука.
– Наjвише незапослених магистара и доктора наука jе из групе занимања Менаџери и организатори (63), Економисти (62), Друштвено-хуманистичка занимања (52) и Васпитачи и наставници друштвено-хуманистичке области (34). Посматрано према занимањима наjвише магистара и доктора наука jе са следећим занимањима: Специjалиста менаџмента (36), Магистар економских наука (21), Мастер у области архитектуре (17), Мастер менаџер (12), Мастер економиста (11) и Магистар менаџмента (9) – појашњавају из Завода.
Коментришући ове податке, аналитичар и члан организације КОД Срђан Перић оцијенио је у изјави за "Дан"да се ради о дугорочном проблему коjи ниjе лако риjешити у кратком року.
– Озбиљне препреке на том путу су двоjаке: са jедне стране нема покретања привреде коjа би значила нова радна мjеста, а са друге уписна политика jе таква да се често разилази са оним што су потребе економиjе. Нијесам присталица да тржиште доминантно одређуjе динамику образовних процеса, али jе елементарно логично да у добу великих технолошких достигнућа имате промовисање, рецимо ИТ профила занимања. Дакле, потребно jе и покретати привреду, али и осмислити адекватну уписну политику. На том пољу ни приjе ни након промjене власти нисмо имали адекватан одговор – сматра Перић.
Додаје да успоредбе ради, у Румуниjи годишње дипломира око 5.000 инжињера и програмера, а што jе у коначном резултирало приходом у 2019. години до 6,2 милиjарди еура са трендом даљег раста.
– Да идемо овим примjером, истраживање коjе jе спровела Организациjа КОД говори да бисмо за само неколико година могли приходовати око 200 милиона еура из софтверске индустриjе и упослили бисмо неколико хиљада програмера. Али да би се то десило, мора постоjати jасна визиjа и пуна посвећеност администрациjе – од легислативне до образовне – да би се кренуло тим путем. Ми на оба поља немамо искораке, а jош мање визиjу тако да овакви прорачуни дjелуjу сасвим утопиjски – истакао је он.
Одговарајући на питање да ли у Црној Гори имају сви једнаке шансе за посао, Перић каже да, нажалост, немаjу.
– То jе сада већ вишедецениjски проблем. Jедноставно речено: у малом друштву се тешко било ослободити протежирања "своjих". У том смислу jе нова власт могла направити искорак, али она jе преузела и, боjим се, за дуг период само конзервирала ту праксу. Потребно jе стално указивати да ће нас овакво понашање урушавати као заjедницу, jер ће се све више младих осjећати дезинтегрисано, а наша привреда ће се споро развиjати jер инициjативност и радозналост коjа су основа економског прогреса, су потпуно "прегажене" непотизмом, кронизмом и клиjентелизмом – закључио је Перић
Према његовим ријечима, тешко је без валидних параметра давати смjеле проjекциjе да ли ће Европа сад утицати на раст незапослености.
– Једини дугорочно одржив модел jе покретање привреде. Имаjмо у виду да Европа има све изражениjу потребу за радном снагом са ових простора, а посебно за висококвалификованом. Са jедне стране, добро jе да млади људи имаjу шансу да се образуjу и окушаjу у послу "у великом свиjету", али смо ми у проблему, jер нам по правилу одлазе наjбољи. То jе ненадокнадива штета, jер ми никако не успиjевамо да створимо праксу сталног надограђивања знања, а што jе претпоставка за продукциjу производа коjи имаjу велику додатну вриjедност – сматра Перић.
