Управа за инспекцијске послове је током протекле године евидентирала 19 повреда на раду, при чему су страдала двојица запослених. Забиљежена је једна колективна и 16 тешких повреда на раду.
На питање "Дана" шта је предузето у случајевима страдања и повређивања радника, из Инспекције рада кажу да уколико jе утврђена непосредна опасност по живот, или jе угрожено здравље запослених, изрицана jе мjера забране рада или забрана употребе средстава за рад на коjима се десила повреда, предузимане су друге мjере и радње из надлежности Инспекциjе рада, а извjештаjи о повреди на раду су достављени надлежним судским органима или тужилаштву.
– Инспекциjа рада jе по захтjеву тужилаштва у сваком поjединачном случаjу поступала и достављала сву документациjу коjу посjедуjе – наводи се у одговору инспекције.
Међународна организација рада указала је у Националном профилу заштите здравља на раду за Црну Гору да су њихове анализе показале да инспектори задужени за област заштите права радника годишње обаве од 250 до 330 инспекциjских прегледа, што је знатно више него у Пољскоj (62,99), Холандиjи (77,3), Ирскоj (126,06), Францускоj (131,5) и Шваjцарскоj (142,02), и само мање од Шпаниjе (605,45) и Доминиканске Републике (427,67). Њихово истраживање, које је обухватило податке од 2015. до 2019. године, показало је да је у Црној Гори сваке године утврђивано између 5.000 и 6.700 неправилности.
– У 2015, у коjоj jе и утврђен наjвећи броj неправилности – 6.695, доминирале су неправилности из области радних односа (4.073). У периоду 2016–2019. може се рећи да jе броj неправилности у области радних односа био изjедначен с броjем неправилности у области заштите и здравља на раду. Наjчешће неправилности коjе су утврђене у области заштите и здравља на раду су: не даjу се на употребу запосленима средства за рад са стручним налазом и оцjеном да су на њима обезбиjеђене прописане мjере заштите и здравља на раду; не обезбjеђуjу се средства и опрема личне заштите на раду; запослени раде без увjерења о оспособљености за безбjедан и здрав рад; запослени раде без љекарских увjерења о здравственоj способности за радна мjеста с посебним условима рада, односно повећаним ризиком; не води се евиденциjа из области заштите и здравља на раду; не предузимаjу се мjере из области одређивања запослених за пружање прве помоћи, заштиту од пожара и евакуациjу запослених; непосjедовање акта о процjени ризика за сва радна мjеста – констатовано је у истраживању Међународне организације рада.