Запошљавање без уговора о раду, односно на црно, у Црној Гори, нажалост, није новина, а иако незваничне процјене показују да је таквих у Црној Гори око 50.000, инспекција рада је током прошле године открила 953 радника која формално нијесу била запослена и као такви били су ускраћени за сва права из области рада. У Управи за инспекцијске послове кажу да је највише људи које су затекли у раду на црно из земаља региона, чак 611.
– Током 2021. године укупан броj затечених радника у раду на црно jе 953, од чега jе 342 црногорска држављанина и 611 страних држављана – наводе у инспекцији, која је због ангажовања радника без уговора казнила 986 послодаваца.
– Наjчешће кршене одредбе Закона о раду су: без закљученог уговора о раду са запосленим, односно другог уговора о радном ангажовању, као и без приjаве на обавезно социjално осигурање у мjесту рада. Током 2021. године изречено jе 621.450 еура казни – наводе у инспекцији која се иначе суочава са проблемом мањка радне снаге.
У покрету Алтернатива Црна Гора процјењују да "на црно" у Црној Гори ради око 50.000 грађана, док у Синдикату грађевинарства истичу да у том сектору без регулисаног односа посао има најмање трећина запослених. Званично само у грађевини је запослено 14.500 људи, што значи да имамо још око 4.800 непријављених само у том сектору.
Према ријечима Веска Пејака из Алтернативе, податак да је инспекција открила само 953 радника која су радила на црно говори да нијесу добро радили свој посао.
– Преко 50.000 радника у Црноj Гори ради на црно. Огроман броj странаца у овом моменту ради на грађевинама нелегално, само са приjављеним боравком овдjе. Да ли jе неко некада контролисао гдjе раде приjављени грађани из Србиjе, Албаниjе, Македониjе?! Наравно да ниjе. Алтернатива jе скоро била послала списак турских фирми коjе су на Приморjу радиле грађевинске радове. Доводили су Курде да раде за дневнице од 15 до 20 еура, приjављивали их као раднике, али их ниjесу осигуравали. Те компаниjе имаjу само jедног запосленог – директора, коjи jе приjављен на два сата дневно. Нериjетко имаjу по 20-30 запослених Албанаца, Курда – наводи Пејак.
Он истиче да само у Подгорици броj радника коjи раде на црно прелази 20.000.
– Ту су агенциjе за обезбјеђење, такси службе, бутици, тамо преко половине радника ради на црно. Сваког jутра на граници Црне Горе чека по пар стотина радника из Албаниjе коjи комбиjским превозом долазе до градилишта у Улцињу, Бару, Подгорици, те људе нико не контролише и не штити њихова права. Овим се обара циjена рада домаће радне снаге, па наши радници иду у Њемачку, Данску, Шведску да зараде за хљеб. Све jе то зато jер наша инспекциjска служба не ради ништа. Због нерада Управе за инспекциjске послове држава сваке године губи стотине милиона еура. Нико се никад ниjе запитао гдjе одлази таj новац и коме – истиче Пејак.
Према ријечима Ненада Марковића из Синдиката грађевинарства при Унији слободних синдиката, бројка о мање од 1.000 запослених на црно је далеко од реалне.
– Наша истраживања показују да је трећина запослених у грађевинском сектору ангажована на црно. Велики проблем је то што су то људи из Албаније и Турске, који на то пристају јер наша држава нема уговор о социјалном осигурању са њиховим матичним земљама и онда им се исплати да узимају све на руке. То је велики проблем који заиста изискује хитно рјешење – наводи Марковић.
Марковић каже да радник који ради на црно нема ниједно право гарантовано законом, јер он званично не постоји. На питање зашто људи пристају на то, он каже да ту има и нужде, али и незнања.
– Неко не бира само да заради колико-толико само да му породица има од чега живјети. Неки људи и не знају на шта све имају право, а често се деси и да не размишљају о будућности и онда док могу раде како раде, послије у старости имају велики проблем. То је једна тужна истина, али људи морају да се охрабре и изборе за себе јер тешко да ће им ико ишта поклонити – каже Марковић.
