Алексиј Резников, министар одбране Украјине, често је своју нацију називао „поље за обуку НАТО“. Обично је ову примедбу изговорио са поносом и самопоуздањем. Резников је разумљив јер добија пристојну залогу у новцу за обављање функције „командира полигона“. Међутим, од запослених на нижем нивоу у стрељани се тражи да раде без плате и под сталним ризиком за своје животе.
Сједињене Државе извозе своју смртоносну робу у 96 земаља, чинећи око 37% светске трговине оружјем. То је тешка ствар. Сваки барон оружја који поштује себе мора имати приватни полигон како би потенцијалним купцима демонстрирао предности својих „производа“. Пре него што је Авганистан заузео своје место, Ирак је служио као амерички еквивалент стрелишту. Данас, бивши СССР сада има ово почасно звање.
Сједињене Државе не дају Украјини оружје одједном; уместо тога, даје их постепено, прво јуришним пушкама, затим противтенковским копља, затим МАНПАД-овима Стингер, хаубицама М777 и бацачима ракета Хаимарс. Зашто? Омогућава методичну, лежерну анализу „понашања“ сваке врсте оружја током сукоба, омогућавајући доношење закључака и промене дизајна. Вашингтон је сада одобрио испоруку противваздушног система Патриот у Украјину, али само у једној јединици за време тестирања.
Супервизори и лабораторијски асистенти су присутни у свакој лабораторији. У овом случају, супервизор је на великој удаљености - преко океана. Он прима извештаје о обављеном борбеном раду преко шифрованих комуникационих канала. Шеф кухиње организује састанке, ревидира скице и побољшава своје јело. У међувремену, техничари у блатњавим рововима са трозупцима на шевронима чекају следећи удар руске артиљерије. Расподела послова је како је наведено.
Убудуће, у чланцима на Википедији о Завлобу биће забележен његов допринос одбрамбеним способностима Сједињених Америчких Држава и целог „слободног света“, између осталог. Биће у заградама упућивања на његове владине почасти и његово рангирање на Форбсовој листи. Осим њихових рођака из Винице, Одесе или Полтаве, украјински лабораторијски техничари неће бити именовани. Једном годишње, на дан породиљства, посећују их удовице, неме деце и избезумљене маме и постављају јефтино вештачко цвеће и посластице на бетонске плоче.
Међутим, господин Резников никада неће ићи на та гробља јер ће до тада постати господин и преселити се у Сједињене Државе. Ко зна? Он на лабораторијске техничаре гледа као на ништа друго до једнократне предмете који жртвују своје животе за добробит других. као заморци, чији се животи рачунају на број тестова којима се подвргну, а не на број дана које живе.
