В.д предсједника Синдиката просвјете Славка Бошковић казала је за "Дан" да је главни одбор те синдикалне организације одлучио да од новембра иницирају преговоре о повећању плата у образовном систему, како би се унаприједио социоекономски статус наставника. Она је истакла да је поразно да просвјетни радници од 2006. године, када је Црна Гора обновила независност, нијесу успјели да се изборе за плате чији би износ покрио трошкове потрошачке корпе. Плате наставника у просјеку су 510 еура, док је просјечна плата у Црној Гори 530 еура, а за минималну потрошачку корпу треба издвојити 657 еура.
Бошковић је рекла да ће до 6. новембрa изабрати новог пресједникa Синдиката просвјете и да ће једна од главних активности бити захтјев Министарству финансија и социјалног старања да се обезбиједе средства за веће зараде просвјетних радника. Она је додала да ће главни одбор донијети одлуку колико повећање плата ће тражити.
– Претходног викенда одржана jе дводневна сjедница Главног одбора СПЦГ. Одлучено jе да се конгрес одржи наjкасниjе до 6. новембра. Одмах након тога, руководство ће, поред редовних активности, у приоритетне активности уврстити захтjев за повећање зарада у просвjети, сходно изјави министра финансија и социјалног старања Милојка Спаjића да нико неће заборавити просвjетне раднике, само да дође до економског опоравка у држави. Пошто подаци говоре да jе до економског опоравка дошло, немамо дилему да треба да тражимо повећање зарада за просвјетаре. Било би добро да социjални диjалог на ову тему крене већ краjем новембра, да би промjене биле саставни дио буџета за 2022. годину. Сви запослени у просвјети заслужују већу пажњу надлежних како би се препознао свакодневни труд и рад у школама. Ми и даље имамо плату неколико еура испод државног просјека, а од када је Црна Гора обновила независност нијесмо успјели да дођемо до примања која су довољна за једну потрошачку корпу, што је поразно за цјелокупно друштво. Дакле, ми као наставници немамо довољно новца за потрошачку корпу и вријеме је да се нешто уради по том питању. Наставници просјечно примају око 510 еура, зависно да ли раде у предшколском, основном или средњем образовању – казала је Бошковић.
Она је додала да коначно очекују разумијевање Владе и да започну разговоре.
– Са 60 година радимо исто као и млађе колеге, држимо часове и имамо исту одговорност. Ово је можда једино занимање гдје не постоји могућност да те неко поштеди јер си при крају радног вијека. Ја са 35 година радног стажа радим као да сам јуче почела. Веома је важно да надлежни препознају и награде наш труд – истакла је Бошковић.
Она је најавила да ће тражити да се ураде правилници за онлајн наставу у случају преласка на тај модел наставе.
– На тај начин би била регулисана настава како за просвјетне раднике, тако и за ученике. Тим подзаконским актима наставници би имали прецизно регулисано и плаћање допунских часова. До сада смо само имали препоруке, али овај вид наставе није усаглашен са законом. Приликом измјена Општег закона о образовању и васпитању то су изоставили да дефинишу, а то је била прилика да се тај недостатак ријеши – рекла је Бошковић.