Уставни суд Црне Горе на крају 2020. имао је 3.558 нериjешених предмета, што представља повећање за 3,7 одсто у односу на 2019. годину, када jе на краjу извjештаjног периода остало нериjешено 3.426 предмета, одсносно уставних жалби и иницијатива за оцјену уставности правних аката. У извјештају о раду Уставног суда, у који је "Дан" имао увид, наводи се да статистички подаци, такође из 2019. када jе броj нериjешених предмета био 37 одсто већи него на почетку 2018. указуjу да jе оптерећење суда нериjешеним предметима последица вишегодишњег повећања прилива предмета, jер из структуре нериjешених предмета по годинама произилази да наjвећи броj предмета чине нериjешени предмети из 2019. и 2020. године и то 2.672 предмета.
Правници указују да превелики број неријешених предмета пред Уставним судом не улива правну сигурност грађанима, с обзиром на то да се годинама чека рјешавање неких питања која су јако битна за велики број људи. Предсједник Адвокатске коморе Здравко Беговић каже да оволики заостатак у раду Уставног суда даје за право да се размишља о повећању броја судија највише судске инстанце, јер грађанима је он нада за остваривање права која сматрају да нијесу остварили у редовним судовима. Каже и да је Уставни суд једна од степеница за тражење правде пред Европским судом за људска права у Стразбуру, те отуда велико оптерећење.
– Број предмета ће убудуће сигурно расти, те стога треба дефинитивно размишљати о повећању персоналних капацитета Уставног суда – изјавио је Беговић за "Дан".
Поручује да вјерује да је Уставни суд лани радио колико је могао, али и да је неспорна чињеница да резултати нијесу задовољавајући.
Адвокат Есад Булић каже да би прије као грађанин коментарисао број неријешених предмета, него као адвокат, јер би ипак као професионалац требало дубље да сагледа ситуацију. Он наводи да је увијек сваки предмет прича за себе, па не треба олако давати судове, без темељне анализе.
– Забрињавајуће је да Уставни суд има толико неријешених предмета, али треба видјети о чему се ради. Да ли та ситуација због мањка судија, мада су то предмети из 2020. када су имали свих седам, или због мало савјетника? Такође, питање је и колико су лани радили услед здравствене кризе, колико је људи било на боловањима? Тако да их не бих осуђивао, али ни афирмисао јер толико људи чека на рјешавање сигурно битног питања за њих – истакао је за наше новине Булић, додајући да ништа није црно-бијело у животу.
– Јако сам дуго у адвокатури и судству, са судовима радим 35 годинама. Број запослених је јако битан, какви су предмети, постоје ли неки интерни услови за рјешавање... Иако статистика није ни мало весела, у Уставном суду ипак бирам да вјерујем да није због нерада – закључује Булић.
Иначе, Уставни суд од почетка године ради са пет судија јер је почетком године двоје пензионисано што додатно угрожава ажурност највише судске инстанце. Још је неизвјесно када ће двоје судија бити изабрано.
