Из Удружења родитеља дјеце са аутизмом и сметњама истичу да у Центру за аутизам немају услове да лијече малишане јер им нуде само два третмана мјесечно, а да је за видљив напредак потребно да два пута дневно са њима раде логопеди и дефектолози. Родитељи кажу да су многи од њих приморани да плаћају третмане код приватника по 30 еура, јер дјеца са аутистичним поремећајима и сметњама не могу да напредују са два третмана мјесечно. Такође, упозоравају да нијесу све породице у могућности да одлазе у Београд и воде дјецу на третмане, јер треба да о свом трошку неколико мјесеци плаћају смјештај и храну.
Милена Вулановић из Удружења казала је за "Дан" да је захтjев удружења да се направи приватно-jавно партнерство, тj. да се одобри рефундациjа за дjецу коjа добиjу упут за Београд а ниjесу у могућности из многих разлога (што финансиjских, што социjалних у смислу раздваjања породице...) да то спроведу у дjело.
– Ниjесмо за то да се укине могућност лиjечења у Београду, прво зато што се тамо налази много дjеце из Црне Горе а друго jе чињеница да jе да jе тамо много дjеце напредовало. Сви љекари као и психијатар Иван Крговић, који се налази на челу Центра за аутизам, препоручују да дјеца имају два третмана дневно, али нам то није омогућено. Ми у Центру за аутизам немамо ни рану интеревенцију за дјецу од прве до треће године. Захтијевамо да нам се умјесто што се третмани у Београду плаћају по 1.200 еура за мјесец дана, рефундара рехабилитација коју плаћамо у Црној Гори. Испада да третман у Србији кошта 25 еура, а овдје по 15. Не знам која је логика да држава третмане у Београду плаћа 1.200 еура, а за овдје нема новца. Око 5.000 дјеце има дијагнозу аутизма и других психофизичких сметњи. Немамо олингофренолога, а ријетки су и третмани код психолога и дефекотолога. На сваких 15 или 20 дана имамо по један третман. С друге стране, један број љекара је стално на боловању, а проблем су и плате јер нико за 400-450 еура неће да ради са дјецом која имају такав порблем и због тога све чешће одлазе у приватни сектор – истиче Вулановићева.
Она каже да по овом питању надлежни једни на друге пребацују одговорност, а имали су и један састанак у Влади, на којем ништа није ријешено.
– Дјеца не могу да чекају још три-четири године да се ово ријеши. Рефундација трошкова је краткорочно рјешење. Умјесто што нас шаљу у Београд, нека нам одреде логопеда у Црној Гори гдје ће дјеца добити третмане. Сви родитељи траже да се малишанима овдје обезбиједи лијечење, имамо сасвим довољно стручњака. Дјеца су дефинитивано дискриминисана ако им се нуде два третмана, дијете које иде сваки дан на третмане и логопед ради са њим мора да напредује и самим тим се исплати уложени труд – каже Крговић.
Директрица НВО "Наше сунце" Милка Шћепановић казала је у разговору за "Дан" да Центар за аутизам због недостатка кадра и простора не може корисницима да обезбиједи довољан број третмана.
– С обзиром на то да Фонд здравственог осигурања покрива дио трошкова третмана, родитељи су приморани да смjештаj и храну плаћаjу сами, односно, да енормно високе цифре издвоjе подизањем дугорочних кредита. Зато, миран протест у режиjи родитеља и грађана коjи се боре за боље сjутра своjе дjеце и траже од садашње власти, jесте да се третмани продуже, односно да су третмани учесталиjи како би се првенствено дjеци омогућио лакши и бржи пут оздрављења, односно, побољшање здравственог стања, а све без путовања – наводи Шћепановићева.
