У Црној Гори је прошле године прикупљено преко шест тона медицинског отпада, што је око 155 хиљада килограма (кг) више у односу на 2020. годину, показују подаци Министарства здравља, јавља МИНА.
Како је агенцији МИНА саопштено из тог ресора, 2019. године прикупљено је око 397 хиљада кг медицинског отпада, 2020. око 466 хиљада кг, а 2021. године око 622 хиљада кг медицинског отпада.
Из Минситарства су рекли да је на основу података концесионара, 2019. године из приватних здравствених установа, сакупљено око 21 хиљаду кг, 2020. године 24 хиљаде кг, а прошле године обрађено је 34 хиљаде кг.
Из тог ресора су казали да је сходно епидемиолошкој ситуацији примјетно правилније разврставање и паковање у адекватну амбалажу у односу на претходни период.
Они су навели да су основни извори настајања медицинског отпада болнице, домови здравља, станице за дијализу и центри за хемодијализу (укључујући и кућну хемодијализу), медицински истраживачки институти, јединице за донирање крви и банке крви, биохемијске, микробиолошке и имунолошке лабораторије.
Ту спадају и лабораторије за медицинску генетику, лабораторије за репродукцију, институти за патологију, институције за медицинску превенцију и рехабилитацију, старачки домови, апотеке, зубне клинике и лабораторије за зубну технику, приватне здравствене установе, центри за акупунктуру, мртвачнице.
Извршна директорица невладине организације Греен Хоме, Азра Вуковић, говорећи о урађеном из Националне стратегије 2016-2020, казала је да су циљеви постављени амбициозно.
-Без реалне процјене капацитета и могућности надлежних органа, одсуство синергије у сарадњи разних органа државне управе, јединица локалне самоуправе, комуналних предузећа, има за посљедицу поражавајуће проценте и уопште резултате у прикупљењу комуналног отпада односно његовој селекцији- рекла је Вуковић агенцији МИНА.
Она је казала да је у сфери комуналног отпада, државни план дефинисао примарну селекцију на суву и мокру фракцију као систем који би требао да помогне Црној Гори да достигне циљеве у рециклажи, а то је 50 одсто сакупљеног комуналног отпада за рециклажу.
-Међутим, реалност је да тај процент према извјештају Монстат-а износи свега један до два одсто, с тим што постоји и проблем са поузданошћу података-казала је Вуковић.
Она сматра да Црна Гора има недовољно развијену инфраструктуру за управљање отпадом – недовољно контејнера, специјализованих возила, низак степен организованости, до саме селекције и одлагања отпада.
Према ријечима Вуковић, чак и ако се сакупи, највећи дио отпада се депонује без селекције.
-Нужно је и потребно ставити акцент на примарну селекцију отпада – одвајању отпада у оквиру домаћинстава, то јест на мјесту настанка. То је почетни и кључни корак да би се у ланцу селекције, депоновања отпада и саме рециклаже постигли циљеве којима стријемимо”-рекла је Вуковић.
Према ријечима Вуковић, пандемија коронавируса значајно је утицала на повећање произведених количина медицинског отпада.
Она је навела да је томе допринијела потреба да се користи опрема за једнократну употребу - маске, рукавице.
-Такође, већи број хоспитализованих грађана и већи број обављених прегледа је утицао на повећање произведених количина медицинског отпада. Свако увећање количине отпада без дилеме представља оптерећење и за животну средини и за саму дрзаву-казала је Вуковић.
Она је рекла да је због неприхватљиво малих помака на пољу селекције и рециклаже отпада а самом тим и веће загађења животне средине, тешко очекивати да “ћемо се снаћи” у било којој ситуацији увећања количине отпада био он медицински или неки други.
Вуковић је казала да није присталица тезе да су грађани криви за стање у заштити животне средине, јер је њихова еколошка свијест ниска.
Она је рекла да су све развијене земље западне Европе којима Црна Гора стријеми као друштво, снагом институција и политичком вољом достигле високе стандарде у области животне средине.
-Наравно за то су биле потребне деценије рада и труда. Када доносиоци одлука у Црној Гори буду схватили да је питање очувања природе заправо питање економије, здравства, квалитета живота и напретка једног друштва тада ће напредак у развоју еколошке свијести грађана бити и јаснији и видљивији- закључила је Вуковић.