Неповољан положај Рома годинама је заступљен, а сада је посебно видљив у свим сферама црногорског друштва, оцијенио је предсједник Демократске партије Рома и Ромског савјета, Менсур Шаљај.

Шаљај је, на свечаном пријему поводом Међународног дана Рома, казао да је то дан прославе те културе и подизања свијести о проблемима са којима се Роми суочавају.

- Свакодневни проблеми са којима се суочава ромска заједница многобројни су, а неки од њих су политичка партиципација, образовање, запошљавање, становање, дјечији уговорени бракови, насиље у породици, регулисање правног статуса- рекао је Шаљај.

Он је истакао да на све то негативно утичу предрасуде, стереотипи и дискриминација заступљена од већинског друштва према ромској зајединици. Шаљај је истакао примјере говора мржње, додајући да је то сада јавно и да се о томе може свједочити на друштвеним мрежама.

Он сматра да и ромска заједница треба да покаже одређени степен мотивације, али да, нажалост, нијесу у прилици, ни када су мотивисани, да буду равноправни чланови друштва.

- Конкретан примјер за то је број високошколаца ромске заједнице, који је свега 12. Какву мотивацију ми имамо, кад ниједно од нас није запослено у струци. Да би ријешили проблем уписа већег броја Рома на факултетима, потребно је ускладити акцију за упис у средње образовање- рекао је Шаљај.

Он је подсјетио да је Влада 2020. године отворила конкурс за стажирање Рома у државној управи, али након тога, како је казао, држава није нашла мјесто за њих.

- То нам говори колико је Влада уложила напора и труда у запошљавање најмаргинализованије групе у држави- казао је Шаљај.

Он је додао да је нешто боља ситуација код запошљавања Рома у Главном граду.

Како је казао, циљеви Ромског савјета су смањење цензуса за политичку партиципацију Рома или загарантовани мандат, отварање ромског одјељења у Министарству просвјете, системско запошљавање високообразованих Рома, промјена Закона за стицање црногорског држављанства, стандардизација ромског језика. Он је позвао Роме да буду усмјерени ка путу образовања, зато што је то једини начин да заобиђу све врсте дискриминације и да шаљу своју дјецу у школу.

Државни секретар у Министарству правде, људских и мањинских права, Бојан Божовић, казао је да је поента у томе да се о овом дану не смије говори само зато што је свечан.

- Напротив, морамо сваког дана говорити о једнакости, промоцији људски права и подсјећати да само кроз институционалну сарадњу и прије свега кроз пружену руку можемо превазићи дискриминацију која је нажалост и данас присутна у свијету али и код нас- рекао је Божовић.

Божовић је додао да ће Министарство, сви запослени, а нарочито колеге које се искључиво баве тим питањима кроз Дирекцију и Директорат, учинити све „да пробамо да стварамо, прије свега, правну подлогу на адекватан начин, како би диксиминација била прошлост“.

Шефица Програмске канцеларије Савјета Европе (СЕ) у Подгорици, Евгенија Јакумопулу, честитала је свим Ромима посебан дан и додала да је то уједно празник за читаво друштво и важна компонента цијелог народа.

- Требало би да ово данас буде славље, али не би смјели да избјегнемо чињеницу да се Роми суочавају са многим препрекама у свом животу, широм свијета али и у Црној Гори- рекла је Јакумопулу.

Како је казала, пар ствари које изазивају посебну забринутост су говор мржње, становање и незапосленост. Она је додала да је 8. април прилика да се понови посвећеност и да се разбијају предрасуде и стереотипи који доводе до дискриминације.

- Треба потврдити да се ништа не може донијети као одлука уколико за истим столом не сједе и сами Роми и Египћани- казала је Јакумопулу.

Јакумопулу је казала да СЕ, са партнерима, покушава прије свега да оснажи способност ромске заједнице да учествује у доношењу политичких одлука. Она је истакала да пружају подршку институцијама, посебно партнерским општинама, да оснаже капацитете што се тиче социјалне инклузије Рома.

- То радимо заједно са Европском унијом (ЕУ) путем програма Ромактед, који се спроводи у Подгорици и још седам општина- рекла је она.

Потпредсједник Владе Дритан Абазовић истакао је да је пут ка инклузивном и грађанском друштву врло трновит и сложен.

- Проблем инклузије ромске заједнице не постоји само у Црној Гори, него свуда у свијету. Међутим циљ је да се приближимо, да афирмишемо добре ствари, у томе нам требају помоћи сви чимбеници друштва- рекао је Абазовић.

Како је казао, највећа препрека развоју црногорске заједнице јесте то што се стварају подјеле.

- Проблеми са којима се Роми сусрећу су проблеми који детерминишу цијело наше друштво, а највише су посљедица економске ситуације“- казао је Абазовић.

Он је истакао да је лако ширити мржњу и нетрпељивост и да је циљ да се 8. априла пошаље порука да Црна Гора мора да се мијења на боље.

- Да би дошли до промјена, ми морамо прво да добијемо државу у којој ће владавина права имати приоритет- рекао је Абазовић.

Извршни директор невладине организације Млади Роми Самир Јаха рекао је да је ромска заједница напредовала, али да то и даље није довољно. Како је казао, на југу је најгора ситуација и та регија гдје је двије хиљаде припадника ромске популације је запостављена.

- Неспорно је да има напретка, али тај напредак је ограничен и потребно је још више рада- рекао је Јаха.