Evropski sud za ljudska prava u Strazburu proglasio je neprihvatljivom tužbu u predmetu "Krdžalija i drugi protiv Crne Gore", za slučaj deportacije izbjeglica iz Crne Gore, i utvrdio da su crnogorski sudovi detaljno ispitali sve prikupljene dokaze i priznali da je ponašanje optuženih bilo nezakonito. Takođe, sud u Strazburu je konstatovao da je, uzimajući u obzir sve okolnosti, a posebno činjenicu da su domaći organi vlasti priznali, u suštini, kršenje Konvencije o ljudskim pravima i u krivičnom i u građanskom postupku, te da su domaći organi podnosiocima predstavke pružili obeštećenje od ukupno 165.000 eura, sud zaključuje da se više ne može smatrati da podnosioci predstavke imaju status žrtve.

Sud podsjeća da su 24. i 27. maja 1992. grupu od 73 do 83 osobe službenici Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore uhapsili i izručili vlastima u Republici Srpskoj dok je u Bosni i Hercegovini trajao rat. Posmrtni ostaci dvojice najbližih rođaka podnosilaca predstavke naknadno su pronađeni u masovnoj grobnici u Bosni i Hercegovini i identifikovani DNK analizom. Od 18. avgusta 1998. do 9. maja 2005. godine rođaci ostalih podnosilaca predstavke proglašeni su mrtvima odlukama sudova u Bosni i Hercegovini. Njihovi posmrtni ostaci do danas nisu pronađeni. Sud podsjeća da je Crna Gora pokrenula istragu o ovom slučaju, te da je državno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv devet lica koja su u vrijeme kada je izvršena deportacija bila zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova, među kojima su bila dva pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, četiri načelnika centara bezbednosti, načelnik državne bezbjednosti u Ulcinju i glavni komandant hercegnovske policije. Njima je suđeno, a postupak je rezultirao pravosnažnom oslobađajućom presudom za sve optužene.

– Sudovi (u Crnoj Gori) su detaljno ispitali sve prikupljene dokaze i priznali da je ponašanje optuženih bilo nezakonito. Oni su, takođe, detaljno obrazložili svoju odluku da oslobode optužene za ratni zločin za koji su bili optuženi. Sud (u Strazburu) ne nalazi nijedan element u obrazloženju domaćih sudova koji bi ga naveo da zaključi da je u praksi postojala bilo kakva proizvoljnost ili odobravanje protivpravnog ponašanja. Iako postupak nije rezultirao osuđujućim presudama, sud u ovom slučaju nije našao nikakve indicije o bilo kakvom nepoštovanju zakona ili nedostatku efikasnog ispitivanja slučaja od strane (crnogorskog) suda – konstatovano je u presudi.

Podsjeća se da su se podnosioci pritužbe žalili na propuste Crne Gore da efikasno istraži deportaciju njihovih najbližih srodnika iz Crne Gore i njihovo izručenje vlastima tada samoproglašene Srpske Republike Bosne i Hercegovine i na nepostojanje bilo kakve istrage u Crnoj Gori o okolnostima kasnije sudbine njihovih najbližih. Oni su takođe naveli da je devet osoba optuženo samo za ratni zločin u vezi sa protivpravnom deportacijom bošnjačkih i srpskih izbjeglica, iako su dokazi ukazivali da su počinjena i druga krivična djela.

– Sud ponavlja da pojedinac više ne može tvrditi da je žrtva povrede Konvencije kada su nacionalne vlasti priznale, izričito ili suštinski, kršenje Konvencije i obezbijedile obeštećenje – navodi se u presudi.

Sud je konstatovano i da nema naznaka pristrasnosti ili bilo kakvog specifičnog ponašanja crnogorskih sudija koje bi ukazivalo na nedostatak praktične nezavisnosti u vođenju istrage.