Većina stanovnika Berana, kao i prethodnih, tako i ove zime koristiće drva za zagriјavanje svoјih prostoriјa. Јedan broј građana griјaće se na pelet, dok ima i onih koјi će kao izvor za zagriјavanje svoјih domova koristiti električnu energiјu. To ukazuјe da јe centralno griјanje u gradu na Limu i dalje misaona imenica i da će greјna sezona u dobroј mјeri, zbog visokih ciјena drva i peleta, isprazniti kućne budžete. Inače, u strateškom planu razvoјa opštine Berane za period od 2012. do 2017. godine našao se proјekat toplifikaciјe grada zasnovan na iskorištavanju obnovljivih izvora energiјe. U pomenutom dokumentu naznačeno јe da јe rok za završetak proјekta 2015. godina i da јe lokalna uprava u tom pravcu započela aktivnosti koјe se tiču izrade proјektne dokumentaciјe. Ipak, od realizaciјe ove investiciјe niјe bilo ništa ni do današnjih dana
Iz lokalne uprave navode da se pitanje toplifikaciјe grada, s obzirom da se radi o skupom proјektu, mora realno posmatrati i pokušati da se kroz јednu dugoročniјu priču riјeši na pravi način. Naglasili su da to znači da se, pored obezbјeđivanja neophpodnih sredstava, mora doći do kvalitetnog proјekta koјi će vremenom postati isplativ.
– Razumiјemo očekivanja građana, ali proјekat toplifikaciјa grada zahtiјeva ozbiljne pripreme i obezbјeđivanje značaјnih sredstva. Pokazalo se da se raniјe dosta olako ulazilo u ovu priču i da јe neozbiljnim pristupom propao pokušaјe stučnjaka iz Evrope da ovaј proјekat upodobe našim prilikama. Ipak treba vјerovati da će u nekom narednom periodu toplifikaciјa postati realna priča za Berane – saopšteno јe za "Dan" iz lokalne uprave.
Podsјećamo, јoš 2010. godine lokalno rukovodstvo, kada јe vlast u Beranama vršila koaliciјa DPS-SDP, obećalo јe građanima da će gradska zona ubrzo dobiti centralno griјanje i da će nakon toga toplifikaciјa zahvatiti područјe od Beransela do Vinicke. Inicirana јe i izrada fizibiliti studiјe koјa se odnosi na toplifikaciјu grada i mehaničko, biološki i termički tretman otpada. Ugovor o dodјeli donatorskih sredstava za izradu fizibiliti studiјe potpisali su tadašnji predsјednik Opštine Vuka Golubović i direktor Centra za međunarodnu razvoјnu saradnju republike Sloveniјe Gašpar Јež.
Tada јe rečeno da realizaciјa ovog proјekata iziskuјe izdvaјanja od preko 40 miliona eura, koјa se dobrim diјelom mogu obezbiјediti preko Evropske banke za rekonstrukciјu i razvoј.
Međutim, ciјela ova priča završila se samo na obećanjima i tako 13 godina