Према процјенама Удружења подстанара, у Црној Гори је око 30.000 подстанарских породица. Социjалне политике становања у нашоj држави скоро и да нема, а забрињава податак и да је сваки седми грађанин у држави подстанар.
– Положаj подстанарских породица одавно jе веома лош, рекао бих катастрофалан. Пандемиjа ковида-19 додатно jе погоршала живот подстанара, али и оголила величину проблема. Наиме, радећи анкету (за потребе УНДП-а) о утицаjу вируса корона на подстанаре дошли смо до алармантних података. Прошле године у вријеме закључавања и мjера у борби против пандемиjе скоро 50 одсто подстанара jе остало без посла, а преко половини оних коjи су имали срећу да задрже посао плате су смањене за више од 50 одсто. Била jе то паклена година за подстанаре. Држава ниjе скоро ништа урадила по том питању као што су европске и свјетске државе и те како имале одговоре – упозорио је у изјави за "Дан" предсједник Удружења подстанара Драган Живковић.
Упозорава да последњих мjесеци свjедочимо константном расту циjена прехрамрених производа, нафтних деривата и свега осталог.
– Када платите кириjу и рачуне (и то ако можете, а риjетки могу), не остаjе вам ништа за храну и остале животне потребе. Не остаjе вам новца ни за потребе дjеце, за љекове, и остале животно битне ствари. Држава не да ниjе адекватно одговорила на оваj проблем него од 90-их година ниjе ни имала адекватан одговор по овом питању. Ако рачунамо да jе "проjекат 1000+" (иначе хваљен на све стране од разних државних службеника) одговарајуће рјешење проблема, онда смо забрињаваjуће неозбиљни. Преко 90 одсто подстанарских породица из разних разлога не могу ни аплицирати за оваj проjекат. Многи су и вратили ваучере, док су неки изабрали мање од већег зла и упустили се у ову опасну авантуру.
Ако говоримо о помоћи државе социjално угроженим грађанима/подстанарима онда то можда наjбоље илуструjе недавна помоћ у висини од циjелих три литра уља.
Када jе држава одобрила субвенциjе за утрошену електричну енергиjу социjално угроженим грађанима, подстанари су били дискриминисани. Услов jе био да сте власник броjила, а подстанари то свакако ниjесу. Наjава новог проjекта "Маршалов план–Европа сада" опет ће мимоићи огроман броj подстанара јер се међу преко 52.000 незапослених налази велики броj подстанара. Значи, и овог пута би били изузети из важних државних проjеката што jе недопустиво – указује Живковић питајући зар треба додатно наглашавати озбиљност проблема ако се зна да сваки четврти грађанин живи на граници сиромаштва, а сваки седми је подстанар.
Предсједница Фондације Банка хране Марина Медојевић оцјењује да по званичноj статистици имамо већи броj станова него породица у Црноj Гори што jе jош jедан показатељ велике неjеднакости и раслоjавања.
– Велики броj породица у Црноj Гори наjвећи дио новца издваја за станарину, а међу њима је већина запослених са ниским зарадама, као и корисници социјалне помоћи који читаву социјалу морају дати за кирију. О пензионерима, лицима са инвалидитетом, jеднородитељским породицама ускраћеним за достоjанствен живот, излишно jе говорити. Станарину морају платити по сваку цијену или ће у супротном постати бескућници, а како то постићи са приходима којима располажу питање је за истраживање. Сналажење jе наjчешћа дисциплина у Црноj Гори, па стога интервенциjе државе у стамбеноj политици мора бити jер jе она дио социjалне политике. Министру социjалног старања и премиjеру не може бити ништа битниjе и хитниjе од људи коjи грцаjу у проблемима. Зашто држава не утиче на циjене издавања станова? У Шведскоj jе пала влада због покушаjа либерализациjе циjена закупа станова у новоградњи. Подстанари су углавном људи у наjтежем економском положаjу у Црноj Гори и потребна им jе помоћ државе – упозорила је Медојевићева у изјави за "Дан".
Велики је број подстанара на подручју бјелопољске општине, а забрињава чињеница што се ради углавном о старијој популацији и пензионерима. Међу подстанарима су и Аниса Хајдерагић и Зоран Дамјановић који у насељу Никољац плаћају собу од десетак квадрата. Истичу да им је то једини лукусз који су једва себи приуштили.
– Имамо двије туђе његе и помоћи, и замислите како живимо од тих 135 еура. За кирију дамо више од пола, а онда морамо платити струју и воду... Обоје смо слабог здравственог стања, примамо терапију и половину лијекова морамо да купимо. Више смо гладни него сити. Подстанарски живот је претежак – прича Зоран Дамјановић.
Додају да би требало неко да помогне – или држава или општина.
– За нас подстанаре никакве помоћи нема. Сви спомињу некакву помоћ или субвенције, а ми као да нијесмо живи – каже Аниса.
Баранка Драгана Стевић и њена четворочлана породица годинама уназад усред љета морају да се иселе из стана, јер га власници у то вријеме изнајмљују туристима. Наглашава и да је потрага за новим станом врло тешка.
– Често налазимо и руиниране станове и морамо да улажемо средства како би их оспособили за становање. Радим само ја, и то за плату од 300 еура. Помажу нас супругови родитељи, али је сва куповина на кашичицу, јер цијене само расту. Дјеца се морају опремити за школу, ту су и рачуни за струју, воду, гориво, телефон... На крају мјесеца не бих знала објаснити формулу којом смо преживјели – пожалила се она.
Њена суграђанка Марица Марић истиче да су због ниже цијене врло често принуђени да закупе руиниране станови.
– С обзиром на то да себи можемо приуштити једино руинирани стамбени простор приморани смо да улажемо у њега како бисмо га прилагодили својим потребама. Супруг и ја радимо, а двоје дјеце иде у вртић. Наша примања су скромна, али успијевамо да издржимо. Настојимо да на вријеме плаћамо све обавезе из договора са издаваоцем, јер су те ставке најчешћи проблем и разлога за раскид уговора. А тад тек за нас настају муке кад треба тражити други стан – истиче она.