<p>Корисници дома одмарају у дворишту</p>

Корисници дома одмарају у дворишту / М.Н.

У Дому за старе у Бијелом Пољу смјештено 151 лице: Трећина корисника са психичким проблемима

Од укупног броја, само 29 корисника сноси читав трошак. За оних преосталих 121 трошкове покривају центри за социјални рад, али само у износу од 200 еура, каже директор Дома Радосав Нишавић

Дом за стара лица, смјештен у бјелопољском насељу Медановићи, у близини градске болнице, под својим кровом има 151 корисника. Међу њима су стара лица из више градова Црне Горе, који су своју судбину везали за овај дом. Како је у разговору за "Дан" казао директор установе, доктор Радосав Нишавић, корисници имају двадесетчетворосатну бригу. Он је истакао да је скоро трећина корисника са психичким проблемима, односно њих 53.

– И они, иако су на посебном спрату, заједно су са осталима у згради. Нама је због овако великог броја ових случајева, потребан још један психолог, јер имамо сталну психосоцијалну подршку. Ми за психијатријски дио немамо обучене кадрове, иако нам је велика помоћ долазак психијатара Гордане Конатар и Александра Злајића. Проблем нам је у овом дијелу и континуирана набавка одговарајуће терапије. Сналазимо се како знамо и умијемо, али лијекова не смије зафалити. Ипак, мислим да се за ова стара лица мора пронаћи другачији третман. Срећом немамо никаквих проблема. У дијелу деменције има 21 корисник, док је на палијативној њези, гдје су непокретна или полупокретна лица 36 корисника – каже Нишавић.

Окружени пажњом, живе сложно

Душан Карамарковић, који је у Дом стигао чак са Кордуна, каже да му је прелијепо, а Милић Бојовић, родом са Мљетичка, гдје је како каже страдао Смаил Ага Ченгић, истиче да је у Дому већ дванаест година.

– Прелијепо ми је, али сад очекујем да кад се изгради Дом у Никшићу да се преселим. Да будем ближи својима – каже Бојовић, а Никшићанин Петар Николић наводи да се на Бијело Поље већ навикао и да живе као једна породица.

Ремзија Чивовић, родом из околине Петњице, каже да је преко једне деценије у Дому и да му је прелијепо.

– Окружени смо пажњом, и живимо сложно – каже он.

Нишавић је навео да отежано финансијски послују, јер од укупног броја, само 29 корисника сноси читав трошак.

– За оних преосталих 121 трошкове покривају центри за социјални рад, али само у износу од 200 еура. Како нама мјесечни издатак за корисника дебело премашује тај износ све то иде на нашу штету и губитак. Зато ћемо иницирати брзо састанак са представницима Министарства рада и социјалног старања, да нам дођу у посјету и нађемо начин да све проблеме које имамо превазиђемо и да комплетан трошак сноси држава. Зато и не чуди губитак који сам затекао долазећи на ово челно мјесто који је износио 400.000 еура – указао је Нишавић.

Нишавић објашњава да се у Дому прави недјељни јеловник у сарадњи са главном медицинском сестром Дијаном Цвијовић и љекаром Николом Раосављевићем.

– Посебну исхрану добијају и обољели од шећерне болести. Уз то спрема се храна и за сусједне установе гдје су смјештена лица са сметњама у развоју – Тиса и Мала групна заједница. Имамо ми овдје љекаре специјалисте који долазе и брину се о здрављу наших корисника. То су психијатар, кардиолог, неуролог, физијатар, ортопед, изабрани љекар... – наводи Нишавић, додајући да имају дугове за струју, лож уље, за храну купљену у "Франци".

Поједине родбина заборавила

Међу станарима Дома има њих неколико, како наглашава замјеница директора Маријана Смоловић, који су потпуно заборављени од своје родбине и нико их не посјећује.

– Нико им не долази годинама, али се ми трудимо да им створимо амбијент једне велике и сложне породице. Имамо овдје доста тога што могу да користе, од друштвених игара, преко услуга фризераја, бављења спортом, слушања музике, каже Смоловић, док Бранка Обрадовић, Мерсида Личина и Дијана Кнежевић, задужене за радно-окупациону терапију кажу да се све спроводи по зацртаном плану. Милина је са њима радити иако није лако – кажу Бранка, Мерсида и Дијана.

Фризерка Наташа Булатовић каже да има доста посла, да ради са женама и мушкарцима, и да је право задовољство бити са старим особама.

Нишавић каже да намјеравају да прошире капацитете, да реконструишу кров установе, а да су аплицирали за соларну енергију, да реновирају први спрат, као и појачају стручни кадар. Потребно им је санитетско возило, теретни лифт...

– Тежак је посао овдје свих запослених и ја сам упркос томе презадољвољан њиховим радом. Зато све треба урадити да можемо да радимо онако како смо и замислили – поручује Нишавић.