Протојереј Игор Балабан

У Митрополији црногорско-приморској сматрају да се Престоница неуставно мијеша у црквена питања

Протојереј Игор Балабан каже да је добро да је цетињска скупштина ипак намјерила, судећи по закључцима, да се наводна својинска права Престонице утврђују преко надлежних државних органа

Закључци Скупштине Престонице нијесу у духу промовисања слободе вјероисповијести у име које су наводно донијети, оцијенио је протојереј у Митрополији црногорско-приморској Игор Балабан. Скупштина Престонице Цетиње гласовима владајуће већине ДПС–СД, опозиционог СДП-а, те гласом одборника Грађанског покрета УРА Слободана Шола Јанковића усвојила је иницијативу групе грађана којом се Цетињски манастир уступа ЦПЦ. Балабан каже да закључци Скупштине Престонице представљају груб и неуставан начин мијешања грађанских власти у питања која се тичу исповиједања вјере и унутрашњег поретка православне цркве.

– Непримјерено је, незаконито и на крају очигледно недобронамјерно да Престоница користи упис из 2005. године, којим је неуставно постала титулар права својине на читавом градском грађевинском земљишту Цетиња, па и на земљишту приватних власника, не само на манастирском, покушавајући да располаже манастирским вјерским објектима и арбитрира ко ће да служи у њима, иако, чак и по оваквом неуставном упису, не полаже баш никакво право на њих. У полумиленијумском трајању Цетињског манастира, ниједан орган власти, до овога сазива локалног цетињског парламента и већине која је изгласала пропали неуставни и дискриминаторни закон о (не)слободи вјероисповијести 2019. године, није тврдио да су вјерски објекти у државној својини. Комунистичке југословенске власти никада нијесу доводиле у питању црквено власништво над Цетињским манастиром и другим вјерским објектима, иако су национализацијом од Цркве одузели мноштво земље и других не-вјерских објеката – наводи Балабан.

Он истиче да закључци цетињског парламента, без икакве сумње, служе само у сврху остваривања партикуларних идеолошко-политичких интереса и не доприносе напретку наше државе и унапређењу вјерских и људских права.

– Уколико се данас на овако дрзак начин дира у својину Цркве, по чему ће сјутра било који други грађанин бити сигуран да неће бити угрожена и његова својинска и друга основна људска права. Пут до демократије не смије да буде поплочан драстичним кршењем вјерских права у којем правцу, у случају Цетињског манастира, већ закорачио цетињски парламент. Сви православни вјерници су, као и досад, без обзира на било каква лична својства, добродошли у Цетињски манастир и у сваки други вјерски објекат у својини Митрополије, али цетињски парламент нити било који други државни орган нема никакву надлежност да одлучује о томе ко ће у вјерским објектима вршити вјерске обреде, будући да је то питање једно од основних обиљежја заштите слободе вјероисповијести и организованог исповиједања вјере – каже Балабан.

Јоаникије: Нећемо зло међу браћом

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије јуче је, поводом пет година од освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, служио Свету архијерејску литургију. Митрополит је истакао да црква ових дана трпи доста искушења.

– Ових дана је много неких оптужби, лажи, подметања, кривих тумачења. Свега и свачега се чуло против цркве Божје, а ми, када бисмо одговарали на све то, не бисмо ништа друго радили него учествовали у том врзином колу, у том злу и пакости. Не пада нам памет да одговарамо на све. Понекад одговоримо јер морамо, јер мора народ да зна, да кажемо истину, али је не понављамо по стотину пута. Ко хоће да чује нека чује – казао је митрополит.

Он је појаснио зашто не одговарају на све оптужбе, лажи и подметања.

– Ћутимо, трпимо и молимо се Богу, а они који нас оптужују су наша браћа, па нећемо да увећавамо зло међу браћом – поручио је Јоаникије.

Д.С.

Балабан додаје да је добро да је цетињска скупштина ипак намјерила, судећи по закључцима, да се наводна својинска права Престонице утврђују преко надлежних државних органа.

– За такву активност извршне локалне власти су непотребни било какви закључци Скупштине. Градоначелник и остали локални органи су дужни да се старају о тој имовини и без скупштинских одлука. Ваљда је то позивање на правне процедуре крај насилном покушају атака на манастир и свакодневном вријеђању који доживљавају монаси Цетињског манастира и њихови гости. Цетињски манастир је био и остао својина Цркве, баш онако како је то завјештао његов оснивач Иван Црнојевић, потврдили његови насљедници, све до књаза Николе Петровића Његоша. Немамо сумње да ће се то показати у сваком непристрасном поступку који евентуално буде покретала Престоница – закључује Балабан.