Представница Невладине организације (НВО) Акција за социјалну правду Инес Мрдовић казала је у разговору за „Дан“ да грађане километар приоритетне дионице аутопута Смоковац– Матешево, кошта чак 29 милиона еура. Она је напоменула да Акција интензивно обавјештава јавност о сазнањима до којих долазе.
– У овом часу вриједност аутопута, приоритетне дионице Смоковац–Матешево је око 1,2 милијарде еура. То је конзервативна процјена, што значи да је узет најнижи ниво плаћања, а врло је вјероватно да је тај износ и нешто већи. Вриједност плаћених и главних радова и оних додатних, по анексима уговора, негдје је близу 900 милиона еура. Затим, ту је и трошак струје који одвојено плаћа Монтепут преко кредита и Инвестиционо-развојног фонда. Ту је и 25 милиона еура колико нас је коштао страни консултант... Кредит према кинеској Ексим банци је до јануара ове године достигао неких 110 милиона еура, тако да нас у овом часу приоритетна дионица аутопута кошта милијаду и 200 милиона еура. С обзиром на то да та дионица има 41 километар аутопута, ви дођете до податка да у овом часу километар приоритетне дионице грађане ове државе кошта нестварних 29 милиона еура. То је фрапантна бројка и грандиозна, посебно у односу на мајушне и сиромашне финансије ове земље – изјавила је Мрдовић.
Поручује да државни органи, уколико у неком тренутку одлуче да се баве својим послом, треба да испитају да ли се ради о напумпаној цијени коштања аутопута.
– Биће, наравно, и додатних накнадних радова, то открива извјештај консултанта који обухвата почетак ове године, гдје он наводи да кинеска компанија ЦРБЦ није почела пројектовање пута ка Веруши у дужини од пет километара и друге фазе петље Смоковац. Напомињем да када говоримо о овој цифри милијарду и 200 милиона за приоритетну дионицу аутопута, она ће у наредним мјесецима бити још и већа. Опет је то конзервативна процјена и она ће можда достићи и милијарду и 300 милиона еура. То повећава поново цијену аутопута на 32 милиона еура по километру – наглашава Мрдовић.
Одговарајући на питање да ли је онда пројекат исплатив, Мрдовић оцјењује да економски није исплатива изградња аутопута Бар– Бољаре.
– За ову државу и грађане много би боље било да се ишло на градњу брзих цести. Ово је само парче аутопута. Питање је и да ли смо довољно финансијски моћни да имамо такву врсту саобраћајане повезаности у контексту чињенице да је то само дио аутопута. Преостаје изградња још двије дионице ка Приморју и сјеверу према Србији, што ће бити нових неколико милијарди еура. У односу на садашњу дионицу, јасно је да пут не може себе отплатити. Проток возила том дионицом неће бити довољан да отплати толику инвестицију, а да не говоримо о низу пратећих обавеза, као што је одржавање пута... То су огромна средства која у овом часу Влада не саопштава – упозорила је она.
Када је у питању девастација Таре изградњом аутопута, Мрдовић сматра да надлежни нијесу ништа конкретно урадили да санкционишу лица која су то починила.
– То је доминантно питање у надлежности наших правосудних и прекршајних органа. Акција за социјалну правду је у посједу извјештаја који показују много веће размјере уништења и угрожености ријеке Таре и мостова у односу на оно са чиме је јавност упозната – истакла је она.
Коментаришући блокаду институција у Црној Гори, Мрдовић сматра да грађани Црне Горе жању оно што је посијала бивша ДПС власт током тродеценијске владавине.
– Када причамо о институцијама, укупан је утисак да се ради о урушеним органима. Креиран је такав систем да су наше институције заробљене и треба да прође много година да би се нешто у том смислу учинило и промијенило. Укупни моменат је јако неповољан и порожавајући. У овој земљи имате око 30.000 пензионера који примају 200 еура. Имате 25.000 породица које имају социјалну помоћ до 125 еура и имате 50.000 незапослених... Замислите какав би тренутно био социо-економски положај грађана да нема програма Европа сад. Ова држава има уништену производњу и нема реалну економију – указује Мрдовић.
Међутим, како додаје, с друге стране, наша партијско-функционерска класа живи лијепо са енорним примањима и зарадама.
– Некада се говорило да су ову земљу појели скакавци, али је ову земљу сада појела партијско - функционерска класа. Поражавајући је синдром размишљања – док сам на функцији да буде што боље и уграбим што више. Те ствари системски треба мијењати, на начин што би се промијенио и Пословник о раду Скупштине Црне Горе. Наши политичари прво мисле о свом џепу па онда о било каквим другим интересима. Вјерујем да ће много времена проћи да се то промијени – истиче Мрдовић.
