И док у Жељезничком превозу Црне Горе (ЖПЦГ) кажу да почетком ове године биљеже пораст броја путника, станице у Бијелом Пољу и Бару у суботу су готово биле пусте. Некада су бројни путници користили овај вид превоза, али из године у годину тај број се само смањивао.
Ипак, подаци Жељезничког превоза за почетак ове године донекле охрабрују, на шта могу утицати повећане цијене горива.
– У првим мjесецима ове године биљежимо повећање броjа путника у односу на упоредни период претходне године. Такође, и броj превезених путника у прошлој години jе 17,4 одсто већи него 2020. У фебруару превезено jе 37.997 путника у локалном и међународном саобраћаjу што представља повећање 77,49 одсто у односу на упоредни период претходне године. Посебно нас радуjе повећање броjа путника на релациjи Подгорица–Никшић–Подгорица гдjе имамо промотивне циjене карата коjе важе до 30. jуна. У контексту раста циjена, жељезнички превоз путника остаjе наjповољниjи вид jавног превоза коjи jе, поред тога што jе безбjедан и комфоран, такође, и еколошки и надамо се да ће се у наредном периоду броj путника коjи користи наше услуге додатно повећати, казали су "Дану" из ЖПЦГ.
Одговарајући на питање о безбједности, из ЖПЦГ кажу да је стање исправности возних средстава на задовољаваjућем нивоу и довољно за реализациjу реда вожње. Напомињу да је просjечна старост возних средстава око 40 година, од чега су ЦАФ електромоторни возови стари девет година.
Некада је главна бјелопољска жељезничка станица у насељу Недакуси била пуна путика. Саобраћало је по неколико возова, како локалних тако и међународних. На станици је било продавница, кафана, ћевабџиница, трафика, таксиста... Данас сасвим друга слика. Тужнија, како наш народ каже, одраз стварности у којој живимо. Возова све мање, могу се избројати на прстима једне руке, а од осталих садржаја скоро ништа.
– Ово је страшан призор. Нигдје никога нема. Можда нам се укаже прилика да некога пребациимо до града. Једном или два пута. А некада се ишло и до сусједних градова, каже неколицина таксиста, које смо у суботу затекли на паркингу испред станице.
Један од радника на бјелопољској жељезници кога смо затекли каже да је то права стварност од које се не може побјећи.
– Нема путника и то мора све нас да забрине. Али није све тако лоше. Прије свега цијена возне карте је повољна и за свачији џеп, прича нам радник на станици у Бијелом Пољу, додајући да нешто више путника има петком у послијеподневним сатима када се враћају из Подгорице и недељом вече када одлазе из Бијелог Поља.
У једном правцу од Бијелог Поља до Подгорице цијена карте је три и по еура, а повратна до Бара десет и по еура. У возу који је у суботу ујутро кренуо за Подгорицу, рачунајући и новинара, било је само пет путника.
– Шта је боље то што карта није скупа кад нема путника. И што су хигијена и удобност на нивоу. Ја сам кренула за Подгорицу, због неких обавеза и мислим да је у овом тренутку то најбољи вид вожње. Воз је сиротињска мајка. Народ је изгледа изгубио повјерење у жељезницу, сматра путница Марија Поповић.
Путник Радош Фуртула каже да често путује возом и да му није јасно зашто нема више путника.
– Изгледа да путује само онај ко мора. Мада и доста је Бјелопољаца отишло из овог града. Предности оваквог превоза су што најмање кошта, а мане што човјек није сигуран. Зато треба све урадити да се поправи пруга и да буде безбједна, сматра Фуртула.
Момо Коска из Бијелог Поља поручује да воз много значи и да је у економској ситуацији, која је свима тешка, он важно средство превоза због доступне цијене.
– Јефтин је и добар, брже и лакше се стигне. Штета што нема никога, оцјењује Коска, којег смо затекли као јединог путника у читавом вагону. Из сусједног вагона, Муско Диздаревић, нагласио је да ријетко путује возом, али да се за њега одлучио јер је лакше стићи на одређену дестинацију.
Све је мање гужви на Жељезничкој станици у Бару, јер су се многи грађани одвикли од путовања овим превозним средством. Наши саговорници кажу да се, ипак, последњих година много тога промијенило на инфраструктури, и да се осјећа напредак. Највише путника из Бара користи превоз жељезницом на релацији до Подгорице, а возна карта кошта 2,40 еура.
Андреј Калишић из Бара каже да се у последњих пет година стање на жељезници поправило.
– Види се да су паре уложене тако се на новим вагонима може примијетити напредак. Међутим, грађани су ти који ремете мир у вагонима, и сматрам да би требало повећати контролу путника јер су они ти који уништавају инвентар. Данас сам испратио за Никшић свог друга који учи овдје у Бару. Он често иде овим превозом, и нисам од њега чуо да се жали на услове и цијену. Лично ја путујем једном у два мјесеца. Знао сам раније да идем возом и за Београд, али ни на тој релацији нисам имао приговора – каже он.
Баранка Боса Радовић, такође, сматра да се стање на жељезници промијенило и да су услови за превоз далеко бољи него раније.
– Редовно користим овај превоз на релацији до Подгорице. Најчешће путујем јутарњим возом. Оно што путници траже јесте да воз крене на вријеме, да не касни, а то је управо био велики проблем на жељезници, па чак и у локалном превозу. Цијена карте није висока, већ је свима прилагођена, за разлику од аутобуса гдје је, колико ја знам, дупло већа – наводи Радовић.
Студенткиња из Бара, Мира Ковачевић, за превоз до Подгорице углавном користи воз.
– Путовање возом је далеко боље него раније, када је жељезницу карактерисао "распад система", а дешавали су се и свакодневни инциденти. Било је једно вријеме чак ризично путовати возом. У вагонима су нас чекале прљаве столице, ВЦ није радио. Данас није тако. Вагони су чисти и уредни, особље је љубазно... Жељезница је постала поуздана. Можда би требало још и да се побрину да направе ред вожње који би више одговарао захтјевима корисника услуга – сматра Ковачевићева.
