Predsјednik Studentskog parlamenta Univerziteta Crne Gore (SP UCG) Andreј Vukčević kazao јe u razgovoru za "Dan" da su radnoј grupi za izmјene Zakona o visokom obrazovanju uputili predlog za uvođenje sistema obrazovanja u formatu "4+1+3", odnosno da osnovne studiјe traјu četiri godine. On ističe da јe stav SP da trenutni sistem (3+2+3) nije kompatibilan sa tržištem rada i da ta činjenica dovodi studente u nepovoljan položaj. Prema riјečima Vukčevića, SP UCG se posebno fokusirao na izmjene postojećih ali i usvajanje novih odredbi koje se tiču položaja studenata i njihovog standarda.

– Svi predlozi navedeni u konačnom tekstu predloga su u duhu uvođenja novog sistema visokog obrazovanja za koji vjerujemo da bi konačno izbalansirao sistem visokog obrazovanja i tržište rada. Činjenica je da u dosadašnjem radu AKOKVO nije došlo do formiranja rang-liste univerziteta na državnom i međunarodnom nivou (kako regionalnom, tako i evropskom i svjetskom). Zbog prethodno navedenog, u praksi se stvaraju veliki problemi i nelogičnosti. Stava smo da je rangiranje univerziteta potrebno izvršiti u najkraćem mogućem roku, te potencijalno ovu obavezu Agencije oročiti u prelaznim i završnim odredbama ovog zakonskog teksta. Na ovaj način, studenti (a pogotovo oni najbolji) fakulteta koji se na osnovu objektivnih i relevantnih kriterijuma nađu na višim pozicijama u okviru rang-liste univerziteta, biće u zasluženo boljoj poziciji prilikom zapošljavanja i daljeg akademskog napredovanja u odnosu na kolege sa univerziteta i ostalih ustanova visokog obrazovanja koji su zauzeli slabiju rang-poziciju, saopštio јe Vukčević.

SP јe radnoј grupi za izradu izmјena zakona predložio pooštravanje kriteriјuma za nostrifikaciјu inostranih diploma, kao i uvođenje posebne kategorije ustanova visokog obrazovanja čije diplome je zabranjeno nostrifikovati.

Neophodno je, kako navode, pooštriti kriterijume za akreditaciju studijskih programa kako bi se izbjegla loša dosadašnja praksa otvaranja novih studijskih programa u cilju promotivnih aktivnosti i motivisanja studenata za upis na određene privatne ustanove visokog obrazovanja a koji suštinski, odnosno po svom programu, ne zadovoljavaju uslove i kriterijume za "proizvodnju kadrova" koji se kasnije na tržištu rada dovode u jednak ili čak povlašćeni položaj (nerijetko samo zbog imena programa i formalnih uslova) sa studijskim programima državnog univerziteta koji nesumnjivo pružaju mnogo obimnije znanje i kompetencije.

Neophodno je predvidjeti minimalan broj saradnika u nastavi na svakoj ustanovi visokog obrazovanja uz obezbjeđivanje finansijskih sredstava za njihovo angažovanje, s obzirom na to da oni predstavljaju ključan faktor u lakšem savladavanju materije. Prethodno posebno iz razloga što je, makar na državnom univerzitetu, očigledan sve manji broj studenata koji su angažovani u ovom svojstvu, a što u praksi predstavlja veliki problem.

– U stavu 7 člana 81 trenutnog teksta Zakona o visokom obrazovanju, praktična nastava je definisana u procentu od 25%, što je jako teško ispratiti, a na nekim fakuletima nemoguće izvesti. Kako bi se preciznije sprovodila praktična nastava potrebno je da UCG donese opšti akt kojim će se preciznije regulisati realizacije praktične nastave. Ipak, smatramo da praktičnoj nastavi treba posvetiti posebnu pažnju i u novom Zakonu o visokom obrazovanju. Naš predlog jeste sledeći: svi studenti koji redovno dođu do poslednjeg semestra osnovnih studija dobiće priliku da stiču praktična znanja neposredno kod poslodavaca iz svoje oblasti. Ovakva praktična nastava trebalo bi da im se vrednuje u obimu od barem 15 ECTS kredita u poslednjem semestru osnovnih studija, što je i evropska praksa (npr. Holandija – Univerzitet u Mastrihtu). Nadalje, trebalo bi osmisliti i sistem monitoringa ovakve praktične nastave kako bi se suzbile sve moguće zloupotrebe, kako poslodavaca, tako i studenata, obјašnjava Vukčević.

Studenti predlažu i "izdavanje diplome koja će služiti kao potvrda da je student položio 240 (180+60) ECTS kredita i stekao VII1 nivo obrazovanja, kao prelazno rješenje za prevazilaženje nepovoljnog položaja u kojem su se našli svi studenti koji su studije upisali po sistemu 3+2+3". Traže i da se ustanovi još jedan ispitni rok u aprilu mjesecu koji bi služio kao popravni rok za ispite koji se polažu u januarskom. Oni predlažu da se uvede i јulski ispitni rok, koјi bi služio kao popravni za ispite koji se polažu u junu.