Црна Гора је у последње четири године добила захтјеве за реадмисију, односно депортацију, 2.974 своја држављанина, углавном из земаља Западне Европе, показују подаци из Стратегиjе о миграциjама и реинтеграциjи повратника у Црноj Гори, коју је усвојила Влада. У Министарству унутрашњих послова, које је аутор стратегије, наводе да је наjзначаjниjа активност у пероду траjања овог стратешког документа та што се константно смањуjе броj црногорских држављана за коjе се тражи сагласност за враћање у Црну Гору, тако да jе у 2016. години запримљен захтjев за реадмисиjу за 965 лица, у 2017. за 756, у 2018. за 619, у 2019. за 392, док jе за првих 10 мjесеци 2020. години запримљено захтjева за реадмисиjу за 242 лица, што значи да jе оваj броj опао у односу на 2016. годину за око 70 одсто.
Правни савјетник у НВО Грађанска алијанса Павле Ћупић каже да сурова реалност коjа се огледа у броjкама у редмисиjи ниjе реалан показатељ лоше економске ситуациjе коjа jе у Црноj Гори. Он наводи да не изненађује велики броj грађана који је потражио срећу у земљама Западне Европе.
– Са почетком мигрантске кризе дошло jе до промjене односа држава Западне Европе према људима коjи долазе у њихове земље у потрази за бољим животом. Због великог прилива избjеглица, миграциона политика земаља Западне Европе jе сада ригорозниjа. Оно што охрабруjе у овим подацима jесте евидентно смањење броjа захтjева за реадмисиjу што се може протумачити и као смањење броjа држављана Црне Горе коjи напуштаjу земљу пориjекла. С друге стране, међу људима коjи напуштаjу Црну Гору доста jе висококвалификованог кадра, а то представља додатни проблем за Црну Гору. Поменута лица напуштаjу своjу земљу jер у земљама Западне Европе добиjаjу боље услове за живот за себе и своjе породице. Ова поjава jе нешто што свакако треба да зебрине све одговорне људе у Црноj Гори, а поготово доносиоце одлука коjи могу да утичу да се са овом праксом прекине – наводи Ћупић.
Директор Института за социјалну и образовну политику мр Митар Радоњић каже да је кључно питање када jе риjеч о нашим држављанима коjи биваjу депортовани из неке иностране земље назад у Црну Гору jесте зашто су они заправо одлучили да оду из Црне Горе. Истиче да је одговор jасан, а то је да у Црноj Гори ниjесу имали довољно могућности да живе безбрижно па су своjу срећу потражили у иностранству трагаjући "трбухом за крухом" и нериjетко, што показуjу званични подаци, ризикуjући и кривичну одговорност због боравка у иностраноj земљи дуже него што jе то дозвољено.
– Што се тиче броjа захтjева за реадмисиjу и смањења истог не видим никаквог разлога за славље или похвалу кад и даље имамо на свакодневноj основи примjере младих и особа средњих година коjи напуштаjу Црну Гору и то ниjе добро jер се то одражава првенствено на прилике у Црноj Гори са посебним акцентом на наталитет коjи jе у неким општинама поготово на сjеверу Црне Горе много мањи од степена морталитета и онда имамо негативан природни прираштаj. С обзиром на то да jе Црна Гора тренутно у политичкоj, економскоj и свакоj другоj транзициjи, очекуjем да Влада са великом озбиљношћу приступи рjешавању проблема одлива грађана Црне Горе у иностране земље и да усвоjи посебан сет мjера за подстицаj наталитета али и економско-социjалног осамостаљивања младих и да на таj начин задржимо наше грађане овдjе како не би велики броj њих доживио судбину миграната и бивали депортовани назад у Црну Гору – наводи Радоњић.