Представници Јавног предузећа за управљање морским добром и предсједник Скупштине општине Будва Крсто Радовић, данас су се састали са потпредсједником Владе Црне Горе Дританом Абазовићем, на којем су разговарали о рјешавању проблема Луке Будва и стављање ван снаге Закључака Владе Црне Горе од 10. априла 2017. године, којом је фирми “Дуклеy Марин” омогућено да настави да користи Луку Будва и након истека уговора. Том приликом је Абазовић поручио да је Лука Будва интегрални, функционални и економски нераздвојан дио Старог града, као и да због тога треба да се врати грађанима Будве.
Том приликом је Абазовић истакао да је Лука Будва интегрални дио Старог града Будва, да је она функционално и економски нераздвојан дио Старог града, као и да због тога треба да се врати грађанима Будве.
Предсједник Управног одбора ЈП “Морско Добро” Блажо Рађеновић и директор Младен Микијељ упознали су присутне о покретању питања у вези Луке Будва и стављање ван снаге Закључака Владе број 07-118 од 10. априла 2017. године, којим је мимо законске процедуре и интереса грађана Будве и предузећа, омогућено фирми “Дуклеy Марина” да користи један од најважнијих ресурса у зони морског добра испод реалне вриједности.
Микијељ је обавијестио Абазовића о Ургенцији упућеној Министарству екологије Ратку Митровићу, о хитном стављању ван снаге поменутих Закључака Владе, како би се умањила штета која је проузрокована.
Указујући на чињеницу да је корисник од 2002 – 2017. године плаћао накнаду у износу од 29.000,00 еура, што недвосмислно показује да се ради о несразмјерној високој користи коју остварује корисник, представници предузећа закључили су да се јасно ради о штетном уговору.
Радовић је истакао важност да се у Влади покрене питање измјене Закона о лукама у дијелу управљања лукама од локалног значаја, који би омогућио да Општина Будва управља истом.
-На овај начин би се побољшала функционалност и обезбједила неопходна улагања-истиче Радовић.
Приједлог Радовића је да локална самоуправа формира предузеће или у крајњем случају “Лучку управу”, која ће бити основана од стране Министарства капиталних инвестиција, наводећи као добар примјер Закона о лукама у Хрватској.
-Тренутно има 6 или 7 лука од локалног значаја (Сквер, Зеленика, Калимањ, итд), па уколико остале општине нису заинтересоване да преузму управљање тим лукама, онда нека предвиде само Луку Будва одвојено, да њом газдује Општина- закључио је Радовић.
Радовић је поставио и питање у вези израде Државне студије локације, са посебним акцентом на дио сектора 43 – Лука Будва, истичући да се ова локација не посматра интегрално са Луком, већ одвојено, као спортски објекат.
Абазовић нагласио да нема ништа против тога да се један дио Луке Будва користи за потребе марине, али да лука треба примарно и намјенски да одговара потребама грађана и профилише Будву као приморски град.
