Ako ne pripremimo privredu za EU, nećemo se dobro provesti

Ukupni spoljnotrgovinski deficit Crne Gore u prvih pola godine, prema preliminarnim podacima Monstata, iznosio je 1,9 milijardi eura. To je rast od 4,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Vrijednost izvezene robe u tom periodu iznosila je 237,1 milion eura, a uvoz je iznosio 1,67 milijardi. U odnosu na isti period prethodne godine, izvoz je bio manji za 5,8 odsto, a uvoz veći za 5,7 odsto.

Gotovo galopirajući trgovinski deficit je realno stanje stvari, jer, kako ukazuje ekonomski analitičar Mirza Mulešković, mi skoro ništa ne proizvodimo.

Kako objašnjava, trgovinski deficit sam po sebi nije uvijek loša pojava, ali kad je Crna Gora u pitanju, govori mnogo o našoj ekonomiji.

– To ne treba posmatrati kao alarmantan podatak. Ali, u slučaju kad iz godine u godinu imamo sve slabiji i slabiji izvoz, to onda predstavlja stvarni problem. Zbog čega? Zbog toga što novac ide van zemlje. Pošto mi uvozimo skoro svu hranu, novac za njenu kupovinu, naravno, završava van zemlje. Dakle, novac koji se stvori u Crnoj Gori odlazi iz države za uvoz. Bitno je naglasiti da je ovakvo stanje bilo očekivano u ovoj godini zbog rekonstrukcije TE Pljevlja i smanjenje izvoza električne energije. Na to smo ukazivali prilikom kreiranja fiskalne strategije za 2024. i 2025. godinu – kazao je Mulešković.

MF: Javne finansije stabilne, prihodi iznad plana u prvoj polovini godine

Kako je dodao, zbog toga srednji ekonomski rast i nije mogao da bude na nivou koji je projektovan, pa je Vlada mogućnost rasta crnogorske ekonomije sa 4,8 odsto smanjila na 3,5 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 14,2 odsto i manja je u odnosu na isti period prethodne godine, kada je iznosila 15,9 odsto.

– Razlika između uvoza i izvoza jedna je od komponenti prilikom računanja bruto društvenog proizvoda (BDP), a ukoliko je ona veća, to negativno utiče na društveni proizvod. Samim tim, po mom mišljenju, ova godina će biti izazovna, a i iz ministarstva je već potvrđeno da planirani rad ekonomije neće biti kao što je bilo predviđeno fiskalnom strategijom. Nije dobro što mi ne radimo ništa po pitanju diversifikacije crnogorske ekonomije, jer upravo diversifikacija crnogorske ekonomije može da dovede do povećanja izvoza, a smanjenja uvoza. Upravo diversifikacija treba da bude ključ naših ekonomskih politika – naglaio je Mulešković.

Po podacima Monstata, najveći spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Srbija (61,3 miliona), Švajcarska (25,6 miliona) i Bosna i Hercegovina (22,8 miliona).

Veća potrošnja čini nas ranjivim na svaki poremećaj tržišta

Naše ekonomske politike ne baziraju se na produktivnosti, već na potrošnji, i zato ne vidim suštinsku viziju razvoja crnogorske ekonomije u dijelu kreiranja novih ekonomskih vrijednosti, kaže Mulešković.

– A upravo ovakvo stanje je mač sa dvije oštrice i čini našu ekonomiju podložnom promjenama i uticajima spolja. Ekonomije kao što je naša veoma su ranjive. Bilo kakav poremećaj na regionalnom i evropskom tržištu mnogo više će se osjetiti kod nas, jer mi sve uvozimo i uvijek će taj negativni uticaj prvo doći na nas – ističe naš sagovornik.

Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Srbija (280,9 miliona), Kina (212,1) i Njemačka (171,9). Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa potpisnicama CEFTA i sa Evropskom unijom.

Zbog zabrinjavajućeg nivoa spoljnotrgovinskog deficita i sve manje pokrivenosti uvoza izvozom, s razlogom se postavlja pitanje da li će naša ekonomija do kraja 2028. biti spremna da bude ravnopravan partner zemljama EU, a s obzirom na konkurenciju i sasvim izvjestan odliv radne snage.

– Čini se da su to stvari o kojima mi ne razmišljamo i koje ne postoje u našoj strategiji. Moramo da vodimo računa prije svega o našoj ekonomiji, a kad vidimo šta je stvarno stanje, mi izgleda stvarno vodimo račune samo o zapošljavanju u javnoj upravi. A to je nešto što se pod hitno mora mijenjati, jer ako želimo da postanemo članica EU 2028. godine, u tu zajednicu moramo da uđemo sa mnogo jačom ekonomijom. Treba nam mnogo razvijeniji crnogorski proizvod, a to se ne može postići u kratkom roku. Ipak, smatram da su tri godine dovoljan period da se ojačaju određeni sektori i da pripremljeniji uđemo u Evropsku uniju – smatra Mulešković.

Nastavljen rekordni niz

Ukoliko trgovinski deficit u drugoj polovini godine bude rastao dinamikom kao što je rastao do juna, izvjesno je da će prošlogodišnji rekord ove godine biti nadmašen.

Naime, spoljnotrgovinski deficit 2024. iznosio je skoro tri i po milijarde eura, dok je u prvih šest mjeseci ove godine već dostigao 1,9 milijardi.

Rekordni niz započeo je 2022. godine, kada je deficit iznosio 2,83 milijarde eura, a podsjećanja radi, u 2023. deficit u spoljnoj trgovini prvi put je prešao tri milijarde i iznosio je 3,13 milijardi.

Prošle godine je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 15,1 odsto i manja je u odnosu na 2023. godinu, kada je iznosila 17,7 odsto.

Jer, kako dodaje, u trenutku kad uđemo u EU, na mnogo veće tržište, pristup našoj ekonomiju biće mnogo veći, što znači da će naši proizvođači imati mnogo više problema jer nisu konkurentni.

– Naredne tri godine moramo da iskoristimo da pripremimo domaće proizvođače. Tu država može da ima presudnu ulogu kroz subvencije, određene projekte, tranziciju iz javnog u privatni sektor. Mora da oformi fondove koji bi se koristili da radnu snagu iz javnog sektora prebacimo u realnu ekonomiju. Jer, mi ne možemo da funkcionišemo kao mala ekonomija sa preko 30 odsto zaposlenih u javnom sektoru. Moramo da shvatimo da spora, neefikasna državna administracija košta mnogo i sa visokim troškovima za njeno održavanje, uz biznis barijere, mi ne možemo da očekujemo da imamo jaku i konkurentnu ekonomiju – zaključio je Mulešković.