С обзиром на то да се Црна Гора не бави прерадом сирове нафте, тj. да Црна Гора нема рафинериjу нафте, шести пакет санкција који је Европа увела Русији, а који се односи на забрану увоза нафте поморским путем, нема директни утицаj на Црну Гору, истакао је виши аналитичар за испитивање тржишта у Удружењу нафтних компанија Црне Горе Драшко Стриковић.

– Међутим, индиректан утицаj jе значаjан посебно ако се узме у обзир да су се рафинериjе из окружења у значаjноj мjери снабдиjевале сировом нафтом из Русиjе, а из коjих рафинериjа се примарно снабдиjева тржиште Црне Горе. Приjе воjне интервенциjе из Русиjе су се за ЕУ тржишта увозили и рафинисани производи (дизел и бензини), што додатно компликуjе ситуациjу на тржишту по питању циjена – наводи Стриковић.

Стриковић као највећу последицу ових санкциjа види повећавање циjене сирове нафте и готових производа, и што се више буду спроводиле наjављене санкциjе према Русиjи по питању ембарга на нафту, то ће циjена бити све већа.

– Разлог томе jе да услед еколошких гашења броjних рафинериjа у ЕУ, поред тога што jе теже набавити сирову нафту, сада нема ни довољно капацитета за обраду сирове нафте и производњу готових производа коjи се продаjу на бензинским пумпама. Поред тога што jе потребно пронаћи сирову (непрерађену) нафту, потребно jе обезбиjедити и готове рафинисане производе. Са друге стране, тражња за готовим производима у постковид периоду из мjесеца у мjесец расте и очекуjе се такав тренд током љетње сезоне, што за последицу има раст циjена – казао је Стриковић.

Стриковић каже и да, ипак, ниjе реално за очекивати да дође до несташице горива, с обзиром на то да су алтернативни правци снабдиjевања сирове нафте и готових производа безбjедни и далеко од тренутног жаришта.

– Евентуално проширивање ратних сукоба или отварање нових жаришта би могло утицати на несташице, што макар за сада ниjе изгледно – каже Стриковић.

Стриковић је казао и да се проценат увоза нафтних деривата руског пориjекла према процjени кретао у претходним годинама између 20 и 30 одсто, док је ове године значаjно мање таквих поризвода на тржишту Црне Горе.

– Поjедине земље ЕУ су имале увоз сирове нафте и готових производа преко 80 одсто, а све због географског положаjа и инфраструктуре, односно нафтовода. Наjвише нафтних прерађених деривата долази из рафинериjа са простора Грчке, затим Хрватске и осталих европских рафинериjа Италиjе и Француске. Извори из коjих те рафинериjе набављаjу сирову нафту, већинским диjелом jе из Саудиjске Арабиjе и блискоисточних земаља, као и осталих земаља произвођача нафте. Одређене количине сирове нафте се ваде и из Jадранског и Средоземног мора и користе се за обраду у поменутим рафинериjама, али у мањим количинама. У прошлости, сирова нафта jе у одређеноj количини набављана са простора Руске Федерациjе, док jе услед санкциjа приоритет дат другим добављачима – закључио је Стриковић.