Iz Akcije za socijalnu pravdu su saopštili da je kredit sa Abu Dabi Fondom od 50 miliona dolara trebalo jda dovede do otvaranja 2.000 radnih mjesta i poboljša domaću poljoprivredu, ali je povučeno nepunih 30 miliona dolara, uz trenutnu opasnost da na teret građana može doći do jednokratne otplate kredita od 21,7 miliona dolara, i to bez kamata, dok se, u isto vrijeme, može ocijeniti da je od angažovanog novca povećana zaposlenost za oko 200 direktnih radnih mjesta.
To se može zaključiti iz podataka u posjedu Akcije za socijalnu pravdu, dobijenih na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, kao i pretrage javnih evidencija o finansijama korisnika ovog kreditnog posla, koji je dobio sve obrise kontroverznog i štetnog.
- Očekivani efekti projekta ADMAS po završetku investicionog ciklusa bili su: otvaranje oko 2.000 novih radnih mjesta (direktno i indirektno); povećanje stepena primarne proizvodnje od 5 odsto; povećanje stepena prerade i rast prerađivačkog sektora (proizvodnja hrane 7,5 odsto); dostizanje standarda neophodnih za rast izvoza; povećanje produktivnosti i konkurentnosti; smanjenjem uvoza i rast izvoza poljoprivrednih proizvoda – smanjenjem trgovinskog deficita za 6 odsto. Prednje navedene očekivane efekte ADMAS projekta naveo je sredinom februara 2015. godine tadašnji ministar poljoprivrede Petar Ivanović u dopisu tadašnjem predsjedniku Odbora direktora Investiciono razvojnog fonda (IRF) Zoranu Vukčeviću, a radi usaglašavanja kreditnog posla- navode u saopštenju iz ASP-a.
Kako ističu, u junu te 2015. godine, Ministarstvo poljoprivrede i IRF su sa Abu Dabi Fondom za razvoj zaključili ugovor o zajmu, dok je Zakonom o budžetu za tu godinu propisano da će Vlada za realizaciju projekta sa Abu Dabi Fondom izdati garanciju do 50 miliona eura, uz obavezu obezbjeđenja kolaterala državi, ali se garanciji nakon toga izgubio svaki trag.
- U međuvremenu, od planiranih 50 miliona dolara povučeno je nepunih 30 miliona, a čitav posao je završio kod Specijalnog državnog tužilaštva, jer je prethodna Vlada ukazala na niz zloupotreba u njegovoj realizaciji kroz dodjelu pojedinačnih kredita kroz nedovoljnu obezbijeđenost i kasnije nenamjensko trošenje, te iznijela navode o nezakonitom otvaranju računa kod Prve banke, a što je učinilo Ministarstvo poljoprivrede, dok mu je na čelu bio Petar Ivanović. Prema poslednjim objavljenim informacijama, šest krajnjih korisnika sredstava sa kojima je Ministarstvo poljoprivrede zaključilo ugovore o kreditu ne izmiruje višemilionske obaveze, dok je ozbiljan rizik da strani kreditor može aktivirati jednokratnu naplatu cjelokupnog neotplaćenog iznosa kredita od 21,7 miliona eura, ne računajući kamatu. Specijalno tužilaštvo bi stoga moralo posebno da utvrdi šta se dogodilo sa garancijom, odnosno da li je tadašnji ministar finansija Radoje Žugić uklonio, ili je nije potpisao, a kako tvrdi u javnim nastupima, što je svakako kršenje zakona i polje potencijalne krivične odgovornosti, ali i zašto Centralna banka Crne Gore, a kroz nadzor Prve banke, nije kontrolisala zakonitost otvorenog računa, kao i namjensko korišćenje odobrenih pojedinačnih kredita kroz ADMAS projekat- navode u saopštenju.
Poručuju: "U vezi sa indicijama o nezakonito otvorenom računu u Prvoj banci, a ukoliko ih potvrdi tužilaštvo, to će značiti da je banci u većinskom vlasništvu Aca Đukanovića omogućeno da nezakonito zaradi od bankarskih transakcija u vezi sa ovim kreditnim aranžmanom, te bi država tada trebalo da razmotri pravne mehanizme za povraćaj nezakonito zarađenog".