Sektor građevinarstva imao stabilan rast od 4,5 odsto

BDP Crne Gore za godinu porastao 106 miliona eura

Bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore porastao je u drugom kvartalu ove godine 3,5 odsto, pokazuju preliminarni podaci Monstata.

Vršilac dužnosti pomoćnice direktora Sektora za makroekonomske statistike, nacionalne račune i cijene Branka Šušić Radovanović kazala je da je BDP u drugom kvartalu iznosio dvije milijarde eura, dok je u istom periodu prošle godine bio 1,85 milijardi eura.

– U apsolutnom iznosu stvoreno je 106 miliona eura više dodane vrijednosti u odnosu na isti kvartal prethodne godine - kazala je Šušić Radovanović na konferenciji za novinare.

Ona je dodala da je rast rezultat kombinovanog efekta rasta proizvodnje, potrošnje, zaposlenosti i fiskalnih prihoda, uprkos izazovima na strani spoljnotrgovinske razmjene.

– Ključni doprinos rastu BDP-a za drugi kvartal odnosi se na industrijsku proizvodnju, koja je zabilježila izuzetno visok rast od 18,6 odsto, što je najveći sektorski doprinos ukupnom BDP-u – pojasnila je Šušić Radovanović.

Sektor građevinarstva takođe bilježi stabilan rast vrijednosti izvršenih građevinskih radova od 4,5 odsto, što može ukazivati na nastavak investicija u infrastrukturu ili privatnu gradnju.

– Trgovina na malo zabilježila je realan rast prometa od 4,6 odsto, što je usklađeno s rastom lične potrošnje domaćinstava i povećanjem zaposlenosti i zarada – precizirala je Šušić Radovanović.

Bruto domaći proizvod iznosio 7,65 milijardi

Monstat je predstavio i rezultate obračuna BDP-a za prošlu godinu, koji je iznosio 7,65 milijardi eura, dok je u 2023. bio 7,07 milijardi eura.

– U apsolutnom iznosu, u prošloj godini stvoreno je 383,9 miliona eura više dodane vrijednosti u odnosu na 2023 – rekla je Šušić Radovanović.

Stopa nominalnog rasta BDP-a u prošloj godini iznosila je 8,1 odsto, dok je realni rast iznosio 3,2 odsto.

BDP po stanovniku u prošloj godini iznosio je 12,26 hiljada eura, dok je u 2023. bio 11,34 hiljade eura.

– U prošloj godini, privredna aktivnost pokazala je pozitivan trend u većini sektora, iako su pojedine grane i komponente BDP-a ostvarile negativne rezultate, što je ukupni rast učinilo umjerenim – kazala je Šušić Radovanović.

Uslužni sektor ostvario je prosječan rast prometa od 8,8 odsto, što ukazuje na rast potražnje za uslugama i rast poslovnih aktivnosti.

– Rast broja zaposlenih i rast zarada snažno su uticali na povećanje kupovne moći stanovništva, što se direktno reflektuje na rast lične potrošnje, a ovi pokazatelji svjedoče o stabilnom tržištu rada i generalno boljem životnom standardu – rekla je Šušić Radovanović, prenijela je MINA biznis.

Promašili rast BDP-a za četvrtinu

Uprkos negativnom spoljnotrgovinskom bilansu, fiskalni rezultati su veoma pozitivni.

– Dakle, ekonomski rast u drugom kvartalu ove godine temelji se prvenstveno na snažnoj industrijskoj proizvodnji, rastu lične potrošnje i poboljšanju na tržištu rada. Iako je spoljna trgovina ostala negativna komponenta, stabilan rast prihoda investicija, zajedno sa jačanjem domaće tražnje, omogućio je održiv rast BDP-a – kazala je Šušić Radovanović.

Kako je saopštila, podaci za prvi kvartal ove godine su revidirani, te je ranije objavljena nominalna stopa rasta od 5,3 odsto revidirana na 5,7 odsto, a realna stopa rasta, koja je bila 2,5 odsto, sada iznosi 2,8 odsto.