Jавни дуг jе главни фискални ризик, а потенциjалну неjасноћу са собом носе и наjављене фискалне реформе у оквиру програма Европа сад, саопштено jе на сjедници Савjета Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ) и Савjетодавног одбора те институциjе.
Како jе саопштено из ЦБЦГ, Савjет jе на данашњоj сjедници тог тиjела и Савjетодавног одбора усвоjио Извjештаj о резултатима анализе макроекономских ризика.
– У поменутоj анализи идентификовани су и разматрани макроекономски ризици са коjима се суочава Црна Гора, а коjе треба узети у обзир приликом доношења економских одлука. Стога ће оваj извjештаj бити послат Влади, у чиjоj jе надлежности креирање и вођење економских политика – каже се у саопштењу.
Наводи се да jе на почетку сjеднице гувернер ЦБЦГ Радоjе Жугић представио члановима Савjета и Савjетодавног одбора основне налазе поменуте анализе.
Он jе истакао да идентификациjа ризика не значи да ће се они и материjализовати, већ jе намjера да се на њих скрене пажња како би се благовремено планирале и предузимале превентивне мjере за минимизирање њиховог потенциjалног негативног утицаjа.
Он jе додао да листа ризика ниjе коначна jер се нови ризици континуирано jављаjу.
Из ЦБЦГ jе саопштено да су ризици коjи су анализирани у тоj студиjи подиjељени на краткорочне и дугорочне макроекономске ризике, ризике из банкарског система, фискалне ризике, ризик инфлациjе и екстерне ризике.
– Наставак раста циjена енергената и њихова ограничена доступност на свjетским тржиштима и ниска конкурентност реалног сектора препознати су као главни краткорочни макроекономски ризици – наводи се у саопштењу.
У саопштењу се наводи да су као дугорочни макроекономски ризици истакнути низак степен диверзификованости домаће економиjе, негативна демографска кретања, неравномjеран регионални развоj, климатске промjене и изазови у области званичне статистике.
– У банкарском сектору jе препознат ризик у виду потенциjалног раста НПЛ-а, коjи се може очекивати када дође до повлачења или истека рока мjера подршке ЦБЦГ, а у условима када jе незапосленост изражена, док се jедан дио привреде и даље суочава са посљедицама коронакризе – каже се у саопштењу.
Наводи се да се остали ризици препознати у банкарском сектору односе на прекомjерни кредитни раст, изложеност банака према држави и раст вариjабилних каматних стопа.
– Jавни дуг jе главни фискални ризик, а потенциjалну неjасноћу са собом носе и наjављене фискалне реформе у оквиру програма Европа сад – наводи се у саопштењу.
Из ЦБЦГ су казали да су чланови Савjета и Савjетодавног одбора поздравили замисао тих реформи и оциjенили наjављено побољшање економског положаjа грађана, посебно наjсиромашниjих категориjа, позитивним.
– Такође, наjављено смањење оптерећења зарада, коjе jе тренутно изузетно високо, доноси бенефите за привреду, обезбjеђуjући простор за лиjечење њених кључних рањивости – недовољне конкурентности и ослабљене ликвидности, оциjењено jе на данашњоj сjедници – додаjе се у саопштењу.
Како jе саопштено, према мишљењу чланова Савjета и Савjетодавног одбора ЦБЦГ, имплементациjи тако крупних реформи треба да претходи детаљна и вишеслоjна анализу, коjа би разматрала могуће изворе финансирања и прецизно квантификовала утицаj предложених мjера.
– Закључено jе да jе пандемиjа снажно негативно утицала на црногорску економиjу, између осталог, због њене велике зависности од услужног сектора – наводи се у саопштењу.
Додаjе се да стога треба миjењати модел развоjа, усмjераваjући се на секторе у коjима имамо компаративне предности, као и на примjену дигитализациjе и зелене економиjе, коjа jе данас jедан од кључних инструмената за постизање одрживог развоjа.
Из ЦБЦГ су навели да jе пандемиjа указала и на шансе за будући развоj Црне Горе и региона, у смислу дислокациjе одређених производних процеса из земаља Далеког истока на Западни Балкан.
То би, како су казали, доприниjело скраћивању ланаца снабдиjевања, чиjа се тренутна дужина и комплексност показала као велики проблем и узрок дестабилизациjе свjетских тржишта.
– Оциjењено jе да jе припремљени материjал изузетно квалитетан, те да може представљати корисну основу за креирање и вођење конзистентне и одрживе економске политике – наводи се у саопштењу.