Crna Gora još ne planira vize za ruske državljane

Crna Gora za sada ne planira da uvede vize za državljane Rusije, potvrđeno je "Danu" u Ministarstvu vanjskih poslova. Iako je u toku proces usklađivanja vizne politike sa Evropskom unijom, iz Ministarstva poručuju da "u ovoj fazi nema odluke o uvođenju viza" i da će svaka promjena biti sprovođena postepeno, u skladu sa evropskim standardima.

Usklađivanje viznog režima sa politikom EU znači da će Crna Gora, kao zemlja kandidat, morati da prilagodi svoj režim listi država čijim građanima je za ulazak u Evropsku uniju potrebna viza. To se odnosi, između ostalog, na Rusiju, Tursku, Kinu, Bjelorusiju i Azerbejdžan. Evropska komisija već je ranije preporučila da se ovaj proces sprovodi pažljivo i u skladu s ekonomskim interesima zemlje, posebno u pogledu turizma i investicija.

U Rusiji je ova tema izazvala veliku pažnju, jer bi eventualno uvođenje viza moglo znatno da utiče na turističke tokove. Udruženje turističkih operatera Rusije (ATOR) saopštilo je da bi takva odluka "ozbiljno smanjila broj ruskih turista u Crnoj Gori i preusmjerila ih ka bezviznim destinacijama poput Turske". Prema podacima ATOR-a, ruski turisti čine oko 11 odsto ukupnog dolaznog turizma u Crnoj Gori ove godine. Od januara do avgusta zabilježeno je više od 123.200 dolazaka iz Rusije, što je rast od 6,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

– Uvođenje viza natjeralo bi ruske turiste da izaberu destinacije poput Bodruma, Marmarisa i Kušadasija, koje nude razvijenu turističku infrastrukturu i slične prirodne uslove – rekao je potpredsjednik ATOR-a Artur Muradžan.

Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović ranije je izjavio da bi uvođenje viza za ruske državljane moglo biti dio evropskih integracija zemlje, ali da će pokušati da odloži takvu odluku kako bi se zaštitila turistička privreda. Trenutno ruski državljani mogu boraviti u Crnoj Gori bez vize do 30 dana.

Značajna odluka

Crna Gora stoji pred jednom od najtežih odluka u posljednjoj deceniji – da li da zadrži bezvizni režim sa Rusijom i sačuva jedan značajan prihod od turizma, ili da se u potpunosti uskladi sa viznom politikom Evropske unije i time potvrdi svoj evropski put, piše moskovski "Komersant". Dilema nije samo administrativna, već i egzistencijalna. Turizam, koji čini četvrtinu nacionalnog BDP-a, oslanja se na brojne posjetioce iz istočnih zemalja, a svako zatvaranje vrata za te goste moglo bi se odraziti na čitavu privredu, od obale do sjevernih regiona.

S druge strane, evropski partneri očekuju da Podgorica, kao vodeći kandidat za članstvo, do kraja naredne godine uskladi sve svoje spoljnopolitičke i bezbjednosne standarde, uključujući i režim viza. U Briselu se ne traži samo pravna usklađenost, već i simbolički čin – jasan pokazatelj geopolitičke opredijeljenosti – kaže ovaj list.

– Tako se Crna Gora našla između dvije mape: turističke i evropske. Prva donosi prihode i ljetnju živost, druga političku stabilnost i dugoročnu sigurnost. Kompromis će, čini se, biti najteži dio puta ka Uniji – odluka kako zadržati gostoprimstvo, a ne izgubiti vjeru u sopstveni evropski cilj – zaključuje "Komersant".

Podaci Monstata pokazuju da su ruski turisti nekada činili gotovo četvrtinu ukupnog broja stranih gostiju. U 2023. godini ostvarili su oko 23,6 odsto ukupnih noćenja stranaca, dok je u 2024. taj udio iznosio 18,3 odsto. Iako broj dolazaka iz Rusije blago raste, njihov ukupan udio u turističkom prometu opada, što ukazuje na postepenu diverzifikaciju tržišta i rast broja posjetilaca iz zemalja Evropske unije.

Crna Gora, kako navode iz Ministarstva vanjskih poslova, nastoji da pronađe ravnotežu između ekonomskih interesa i obaveza u procesu pristupanja Evropskoj uniji, pri čemu će se svaka odluka donositi "uz pažljivo razmatranje uticaja na turistički sektor i nacionalnu ekonomiju".