Ministar finansija Aleksandar Damjanović očekuje da će parlament jednoglasno usvojiti rebalans ovogodišnjeg budžeta, napominjući pritom da će biti veoma teško definisati budžet za narednu godinu, a da bude održiv i odgovori svim izazovima.

Damjanović je na sjednici skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, na kojoj se raspravlja o Predlogu izmjena i dopuna Zakona o budžetu za ovu godinu, rekao da su rebalansom napravili verifikaciju stanja koje su zatekli u proteklih 20-ak sedmica, koliko rade.

“Ovdje sam da verifikujemo zatečeno stanje i pogledamo istini u oči i kažemo gdje smo, a takođe i da stvorimo uslove za redovno i normalno funkcionisanje sistema do kraja tekuće budžetske godine”, rekao je Damjanović i dodao da očekuje jednoglasno usvajanje rebalansa.

Nakon toga, kako je kazao, očekuje da se zajednički krene u definisanje budžeta za narednu godinu.

“Biće ga veoma teško definisati, a da bude održiv i odgovori svim izazovima”, poručio je Damjanović.

On je objasnio da je uravnoteženje ovogodišnjeg budžeta proisteklo iz razloga što je došlo do povećanja rashoda izazvanih primjenom pojedinih zakonskih akata koji su usvojeni i usvajani tokom ove godine.

“Ova Vlada za tih 20-ak sedmica, koliko radimo, nije uputila parlamentu nijedan jedini zakonski akt koji bi stvorio nove dodatne obaveze na rashodnoj stani, kao ni na prihodnoj, u smislu povećanja dažbina i poreza”, napomenuo je Damjanović.

On je rekao da je pozicija na prihodnoj strani budžeta ostala otprilike ista, bez obzira na rast prihoda po osnovu poreza na dodatu vrijednost (PDV) za nekih 80-ak miliona eura, što je bila posljedica inflacije i stalnog unapređenja fiskalizacije i kakvog-takvog jačanja fiskalne discipline.

Damjanović je međutim objasnio da su ti dodatni prohodi „pojedeni“ padom na nekim drugim pozicijama, prvenstveno prihoda od akciza i poreza i doprinosa na zarade.

“Bila je stagnacija na prihodnoj strani uprkos povećanju PDV-a. Prihodi od PDV-a su pojedeni padom na manje-više svim ostalim prihodnim stranama”, dodao je Damjanović.

Dodatna potrošnja odnosi se dominantno na nedostajuća sredstva Fonda za zdravstveno osiguranje 38,6 miliona eura, zatim 36 miliona eura za potrebe Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), kao i nedostajuća sredstva za zarade prosvjete i zdravstva 28,5 miliona eura.

Damjanović je objasnio da su nedostajuća sredstva sada definisana na 760 miliona eura, umjesto ranije projektovanih 560 miliona.

Uz predlog rebalansa, razmatrana je i izmjena Odluke o zaduživanju.

Umjesto prvobitno predviđenog zaduženja do 70 miliona eura, predlaže se da ono bude do 350 miliona eura.

“U sredstvima koja su planirana kroz zaduženje stvorila bi se, osim pokrića svih ovih obaveza do kraja tekuće godine, i određena fiskalna rezerva, kako bi se u narednu godinu ušlo sa određenim nivoom sredstava”, rekao je Damjanović.

Poslanik Socijaldemokrata (SD), Damir Šehović, saopštio je da o stepenu političke institucionalne krize, u kojoj se država nalazi, najbolje govori činjenica da Vlada kojoj je izglasano nepovjerenje predlaže rebalans budžeta sa takvim ozbiljnim zahvatom, a još apsurdnije je da takva Vlada predlaže toliko zaduženje.

„Vlada kojoj je ovaj parlament uskratio podršku dala je sebi za pravo da nas suoči sa ovako ozbiljnim aktom. Još čudnije je da se to radi mjesec i po prije roka za predlaganje budžeta za narednu godinu“, kazao je Šehović.

On je rekao da bi svako ko bi glasao za takvo opredjeljenje zapravo dao legitimitet jednoj neodgovornoj, nekompetentnoj i kockarskoj politici u oblasti javnih finansija, koja je vođena u prethodnom periodu.

„Svi skupa smo svjesni da polako kao društvo klizimo u grčki scenario, da svjedočimo onome da su nam javne finansije na koljenima. Mi smo u ozbiljnoj krizi, da ne kažem crnoj rupi, iz koje svi skupa treba da tražimo izlaz“, saopštio je Šehović.

Poslanica Demokrata, Zdenka Popović, kazala je da je zabrinjavajući podatak da nedostajuća sredstva iznose 750 miliona eura.

„Deficit povećavamo za 170 miliona eura, to treba da zabrine svakog građanina Crne Gore. Nama je deficit po ovom rebalansu 438 miliona eura“, rekla je Popović.

Ona je podsjetila da je deficit u najtežoj 2020. godini iznosio 462 miliona eura, dok je na kraju prošle godine bio 175,2 miliona eura.

„Kada su u pitanju finansije, tu smo na ivici ponora, a onda moramo da razmišljamo kako da racionalizujemo tekuće troškove i vodimo računa o tekućim izdacima“, smatra Popović.

Ona je rekla da ne zna je li racionalno da se 38 miliona ulaže u sredstva po osnovu kupovine nekih akcija ili nepokretnosti i 15 miliona eura u Elektroprivredu (EPCG).

„Ako je EPCG trenutno u problemu, ne znači da će ona i za mjesec biti u problemu. Ako bude povoljna hidrološka situacija, ona će biti u plusu“, dodala je Popović.

Poslanica Demokratske partije socijalista (DPS), Dragica Sekulić, kazala je da se većina nedostajućeg novca odnosi na finansiranje određenih grupa stanovništva, kako po usvojenim zakonima, tako i nedostajućih sredstava u fondovima zdravstva i PIO.

„To su tekući troškovi što znači da nijedan eurao koji će biti uložen neće donijeti ni deset centi kao povrat na tu vrstu investicije. To nije pitanje ove godine, već sistemski problem i jedna finansijska rupa koja će se povećavati“, navela je Sekulić.

Ona je pitala koja je bila logika investiranja u akcije EPCG.

„Već ste ponovili da je EPCG u poteškoćama. Hoće li joj tih 15 miliona pomoći da završi godinu pozitivno“, pitala je Sekulić.

Poslanik Demokratskog fronta (DF), Branko Radulović, kazao je da moraju da se urade prave stvari, odnosno da se javne finansije i eknomija uozbilje i da se dođe do konsenzusa koji je tražio svih ovih godina.

„Rebalans je samo posljedica ukupne ekonomske politike. Moramo da dođemo do konsenzusa i pozovemo naučnu elitu“, smatra Radulović.

On je dodao da je država u ozbiljnom problemu i domaće javne finansije, a rat u Ukrajini još može da eskalira.