Здравствени туризам има потенцијал да повећа број долазака туриста ван главне туристичке сезоне, због чега треба уложити много напора различитих актера како би се ојачала цјелогодишња доступност дестинације, сматра предсједница Координационог одбора здравственог туризма Привредне коморе (ПКЦГ), Марина Делић.
Она је Гласнику ПКЦГ казала да треба уложити много напора различитих актера како би се повећала препознатљивост Црне Горе као дестинације која у својој понуди има и здравствени туризам.
- Колики је значај ове индустрије показује и чињеница да здравствени туристи троше пет пута више од осталих туриста, као и то да из годину у годину биљежи раст како на глобалном, тако и на регионалном нивоу - рекла је Делић.
Она сматра да су многи фактори на страни понуде и потражње утицали на "експлозију" индустрије здравља што укључује и здравствени туризам. Због мањка слободног времена, стреса, нездравог стила живота, технологије, загађења и осталих утицаја, здравствени туризам преузима све значајнију улогу у ревитализацији психо-физичких способности човјека.
- Туризам и здравље су основни стубови посвећености одрживом развоју а сарадња између сектора туризма и здравства у Црној Гори, још није у потпуности дефинисана и искоришћена за постизање синергијског ефекта. Тржиште здравственог туризма је јако комплексно и потребно је на њему наступити јасно дефинисаном и обједињеном понудом - сматра Делић.
Према њеним ријечима, упркос високој стручности и квалитету пружених услуга, укљученост црногорских здравствених установа у међународно тржиште здравственог туризма је још недовољно, усљед фокусираности на црногорске пацијенте и систем ФЗЗО, као и недовољно препознатог тржишног потенцијала.
- Синергетским дјеловањем здравствених, државних, туристичких и других институција, кроз рад Координационог одбора, Црна Гора ће боље остварити интересе у овом сегменту здравствено туристичке понуде, те подстаћи долазак туриста у нашу земљу независно од годишњег доба. Задаци овог Одбора су праћење и анализа привредних кретања и предлагање мјера ради унапређивања услова рада и пословања, а у сарадњи са службама у Привредној комори настојаћемо да се фокусирамо на активности организације наступа на сајмовима, презентације и друге промотивне активностим за потребе чланица Одбора - навела је Делић.
Такође, нужно је нагласити да, осим продужења туристичке сезоне, здравствени туризам генерише и изузетне финансијске резултате. Томе у прилог говоре и службени подаци о годишњем расту здравственог туризма од 20 одсто на глобалном нивоу, као и податак да је 15 одсто свих путовања мотивисано здравственим разлозима.
“Како туризам из године у годину све снажније оправдава улогу стратешке привредне гране у Црној Гори, тако је логичан закључак да здравствени туризам може такође да има веома битну улогу у развоју укупног туристичког производа Црне Горе”, рекла је Делић.
Она је казала да успјешан развој туризма има мултипликативан ефекат и на друге привредне гране – пољопривреду, грађевинарство, трговину, саобраћај и друге дјелатности. Додатно, побољшање нивоа конкурентности на међународном туристичком тржишту остварује се кроз оригиналност и квалитет појединих сегмената понуде, што генерално здравствени туризам заиста посједује.
- Према подацима из документа Одрживи и здравствени туризам: Резултати процеса предузетничког откривања, атрактивност Црне Горе се огледа у чињеници да су се на свега 190 километара ваздушне линије између двије најудаљеније тачке наше државе смјестиле и медитеранска и континентална клима, 40 језера – међу којима је и највеће на Балкану, 2,88 хиљада биљних врста, пет националних паркова, једна прашума, ријека са најдубљим кањоном у Европи, једини фјорд на Медитерану - рекла је Делић.
Она је казала да су бројне слабости здравственог туризма које се истичу када је у питању развој здравственог туризма, међу којима неусаглашеност закона који се односи на туризам и Закона о здравственој заштити и Закона о осигурању, затим број хотела који у својој понуди имају wеллнесс понуду се повећава, али и даље је тај број недовољан.
- Црна Гора је препозната као дестинација сунца и мора, и треба уложити пуно напора различитих актера како би се ојачала цјелогодишња доступност, али и како би се подигла препознатљивост Црне Горе као дестинације која у својој понуди има и здравствени туризам. Управо здравствени туризам има потенцијал да повећа број долазака туриста и броја ноћења ван главне туристичке сезоне - рекла је Делић.
На питање да ли постоји простор да се допринесе развоју здравственог туризма кроз пројекте који се финансирају из претприступних фондова ЕУ, Делић је одговорила да велике инвестиције у овај сегмент у Европи тек слиједе, тим више што су и из ЕУ најавили да ће се у наредном периоду отварати европски фондови за улагања у туризам, у склопу чега ће бити и здравствени туризам.
- Здравствени туризам је велика шанса за Црну Гору, не само шанса, већ једна неопходност и надам се да ћемо заједно успјети да пронађемо најбољи пут, из јавног сектора и из приватног, како да унаприједимо овај облик туризма - навела је Делић.
Она је, говорећи о туристичкој сезони са аспекта Института "Симо Милошевић", казала да је то нажалост друга пандемијска година и надају се и желе да буде посљедња.
- Страни програми за које имамо потписане дугогодишње уговоре би почињали почетком априла, а завршавали се почетком новембра. Ове године највећи број наших кориска је из региона. Наши традиционални гости – пацијенти из Норвешке неће доћи ни ове године - рекла је Делић, која руководи Институтом.
Она је казала да од свог оснивања 1949. године, Институт слиједи јединствени правац развоја – пружање услуга бањског лијечења као комплексан концепт лијечења који служи постављеним циљевима превенције, лијечења и рехабилитације уз обавезни индивидуални приступ сваком пацијенту, са добром познатим слоганом: Ми бринемо о вашем здрављу.
- Тај концепт ће свакако остати основа и будућег развоја Института Игало уз неопходно осавремењавање производа и увођења нових технологија и пратећих садржаја - закључила је Делић.