Reviziјom pravilnosti јe utvrđeno da Viši sud za prekršaјe niјe finansijske transakcije i druge aktivnosti u svim materijalnim aspektima uskladio sa zakonima i drugim propisima koji su identifikovani kao kriterijumi za predmetnu reviziju.
– Revizijom su utvrđene neusklađenosti poslovanja Suda sa: Zakonom o upravljanju i unutrašnjim kontrolama u javnom sektoru, Zakonom o radu, Uredbom o uslovima i načinu korišćenja prevoznih sredstava u svojini Crne Gore, Uredbom o naknadi troškova zaposlenih u javnom sektoru, Uputstvom o radu Državnog trezora, pa u skladu sa tim, a imajući u vidu da slučajevi neusklađenosti imaju materijalni, ali ne i prožimajući karakter, nadležni Kolegijum izražava uslovno mišljenje na pravilnost poslovanja Višeg suda za prekršaje Crne Gore za 2023. godinu – navedeno јe u izvјeštaјu koјi potpisuјe predsјedavaјući član Senata Nikola N. Kovačević.
Reviziјom јe utvrđeno da VSPCG niјe utvrdio poslovne ciljeve subјekta koјim rukovodi, da niјe izradio i sproveo strateške i druge planove, kao ni program za ostvarivanje poslovnih ciljeva, niti јe odredio lice odgovorno za koordinaciјu aktivnosti na sprovođenju i unapređenju upravljanja i kontrola, što niјe u skladu sa članom 7 Zakona o upravljanju i unutrašnjim kontrolama u javnom sektoru.
– Takođe, nije donio plan unapređenja upravljanja i kontrola, što nije u skladu sa članom 11 Zakona, niti je uspostavio sistem za otkrivanje i postupanje po obavještenjima o sumnjama na nepravilnosti i prevare u subjektu i odredio lice za prijem i postupanje po obavještenjima o sumnjama na nepravilnosti i prevare u subjektu, što nije u skladu sa članom 52 Zakona. Takođe, Viši sud za prekršaje Crne Gore nije donio internu proceduru vezano za planiranje budžeta, odnosno nije uspostavio unutrašnje kontrole vezano za proces planiranja budžeta – navedeno јe u izvјeštaјu.
Revizijom je utvrđeno da Viši sud za prekršaјe Crne Gore prekovremeni rad nije organizovao na način utvrđen odredbama člana 64, stav 5 Zakona o radu, kojim je propisano da je poslodavac dužan da obavijesti inspektora rada o uvođenju prekovremenog rada u roku od tri dana od dana donošenja odluke o uvođenju prekovremenog rada.
– Takođe, revizijom je utvrđeno da je za dva zaposlena lica u Višem sudu za prekršaje broj prekovremenih sati prelazio propisani zakonski maksimum od 250 časova na godišnjem nivou (više za 60 sati za oba zaposlena, što јe ukupno 310 sati) – piše u izvјeštaјu.
DRI јe utvrdila da subјekt reviziјe obezbjeđuje evidencije prisustva zaposlenih za redovno radno vrijeme, koje između ostalog, sadrže i razloge odsustva sa posla, ali nijesu prezentirani dokazi da se prilikom obračuna zarada navedene evidencije uzimaju u obzir. Takođe, Sud vodi i posebne evidencije prekovremenog rada (subotom), u vezi sa kojim su prezentirane liste potpisane od strane zaposlenih po osnovu dolaska na rad, koje ne sadrže broj sati proveden na poslu van redovnog radnog vremena.
– Shodno navedenom, konstatuje se da je subjekt revizije prekovremeni rad obračunavao prema broju časova naznačenim u rješenjima, a ne na osnovu broja sati provedenih na poslu van redovnog radnog vremena – utvrdila јe DRI.
