Uprava prihoda i carina (UPC), zbog čestih kadrovskih promjena u poslednjih godinu dana, bila je dugo u fokusu javnosti. Nedavno su dobili direktora na pet godina, kada je vlada Zdravka Krivokapića pretposlednjeg dana mandata imenovala na to mjesto funkcionera GP URA Rada Miloševića, koji je obavljao funkciju državnog sekretara MUP-a.
Sa ekonomskom analitičarkom i bivšom državnom sekretarkom Milom Kasalicom razgovarali smo o statusu Uprave prihoda, novom direktoru, te ponašanju prethodne Vlade i ministra finansija Milojka Spajića po pitanju Uprave prihoda, koja je u poslednjih godinu dana imala dva vršioca dužnosti direktora – Aleksandra Damjanovića i Milenu Petričević.
•Kako komentarišete to što Krivokapićeva vlada za godinu i po mandata nije uspjela da izabere direktora Uprave carina koji bi bio politički nezavistan, stručan u toj oblasti i imao odlike tzv. eksperta?
Inicijalna građanska nada 30. avgusta je obavezivala političke činioce u zemlji da se kroz sistemske razvojne inicijative uvidi da je, uz odgovornost i svakodnevne promišljene korake i aktivnosti, moguće odraditi ozbiljan posao za građane, bar na nivou iskoraka prema održivijem od trodecenijskog. Malom broju ministara iz 42. Vlade mogao se pridružiti posvećeni pristup ovlašćenjima, s ciljem da se pokuša inovativno, sistemski-provjerivo i uvezivo, a ne lično i partijsko.
Milojko Spajić je krajem juna prethodne godine okrenuo leđa proklamovanoj reformskoj agendi oko institucija. To zavrtanje slavine institucionalnom razvoju nabolje posebno se identifikovalo (javno i interno) prema Upravi prihoda i carina. Svi događaji od septembra prošle godine do kraja aprila ove godine to neupitno dokumentuju: imali smo tviteraško inaćenje sa umišljenom moći, koje je rezultiralo unižavanjem kvaliteta javne usluge, koju mora da pruža najvažniji pod-sistem saradnje sa poreskim obveznicima u zemlji.
Aleksandar Damjanović je bio lider institucije, koji je imao iskustvo, znanje i spremnost da realizuje kompleksnu reformsku agendu, koja čeka ovu instituciju narednih pet godina. Zato je onako sistemski izguran od strane najvećeg dijela vlade Krivokapića.
•Kako gledate na to što je Krivokapićeva vlada pretposlednjeg dana mandata za direktora izabrali funkcionera GP URA, partije koja je oborila tu vladu?
Građanski ne smijemo biti u zabludi: u većini, vlada Krivokapića samu sebe je minirala neprincipijelnim kompromisima, a upitno-slabašnim poznavanjem zakona, skoro pa intencionim zanemarivanjem transparentnosti rada u institucijama, kao i odsustvom odgovornosti u ime timova. Ako se uspostavila kao inovirano rješenje, takav tim izvršne vlasti je u periodu kraćem od osamnaest mjeseci bio olako mnogo puta spreman da pogazi sve životne i sistemske principe.
Šta se desilo u zadnjim danima ministrovanja Spajića, tokom kojih se promijenio predlog za direktora UPC-a, sistemski je imparcijalni znak da se i dalje institucionalno nema strukovne kičme da se odgovorno promišlja razvoj crnogorske ekonomije.
•Šta Vam govori promjena njegove odluke po pitanju direktora UPC i da li možete pretpostaviti zbog čega je to uradio?
Javni konkurs za direktora UPC-a raspisan je 7. marta 2022. godine. Trajao je dvadesetak dana. Prema zvaničnim informacijama, prijavilo se devet kandidata-tkinja. Izabran je uži krug od troje kandidata. Pojavno je sve bilo po pravilu, ali je ova forma neprijatno vonjala svime osim neprikosnovenom suštinskom transparentnošću.
Zbog isteka mandata, kako ranijoj v.d. direktora tako i pomoćnicima direktora koji su u v.d. status imenovani u oktobru, brzinski se nadležnoj vladinoj komisiji predložila Jelena Đukić, koja je nezvanično od starta bila kandidatkinja Spajića. U manje od 24-sata, ministar je izmijenio predlog ka Miloševiću, čije je imenovanje potvrđeno na čuvenoj Whats-up grupi.
Šta se u pozadini desilo je spekulisanje koje Uprava prihoda i carina kao ozbiljna institucija ne zaslužuje, posebno ne nakon prethodnih šest mjeseci nepotrebnog ugrožavanja reputacije UPC od strane Spajića. Možda je realnije drugačije pristupiti navodnoj a nedovoljno promišljenoj "dogovornosti" iz saradnje Spajića i premijera Dritana Abazovića. Ukoliko Milošević što prije fiskalizuje grupicu advokata, koji su koristili političke agende da ucjenjuju 42. Vladu CG, a koji su pokušavali da zaustave fiskalizaciju, tada će možda pokazati da je u UPC došao uz političko-zakulisne mehanizme, ali će unutar institucije sve odraditi da smanji sistemsku sramotu većine iz prethodne vlade, koji nijesu željeli činiti ono što im je bio institucionalni, politički i građanski zadatak/ obaveza/ odgovornost.
