Zastoji u snabdijevanju i rast troškova energije trebalo bi da popuste naredne godine, što bi značilo i znatno slabiju inflaciju, ali period normalizacije cijena trajaće duže nego što se očekivalo, saopštila je čelnica Evropske centralne banke (ECB) Kristina Lagarde.

ECB očekuje nagli pad inflacije u narednoj godini, nakon što su u oktobru potrošačke cijene, prema procjenama Eurostata, porasle 4,1 odsto, najsnažnije u 13 godina.

Lagarde uporno otklanja sugestije da se monetarna politika u eurozoni postroži, ponavljajući poruku ECB-a da uslovi za podizanje kamatnih stopa vjerovatno neće biti ispunjeni u narednoj godini, jer se očekuje da će inflacija nakon toga ponovo pasti ispod planiranih dva odsto, prenosi Hina.

ECB je u septembru prognozirala da će inflacija u eurozoni u prosjeku naredne godine skliznuti na 1,7 odsto, te na 1,5 odsto u 2023.

Evropska komisija (EK) procijenila je u jesenjim prognozama, objavljenim prošle sedmice, da će u narednoj godini iznositi 2,2 odsto, te skliznuti na 1,4 odsto u 2023.

“I dalje očekujemo slabljenje inflacije u narednoj godini, ali za to će ipak biti potrebno više vremena nego što se prvobitno očekivalo", rekla je Lagarde u ponedjeljak u govoru pred odborom Evropskog parlamenta (EP) za ekonomsku politiku.

Ona je navela da će zastoji u lancima snabdijevanja vjerovatno biti nešto blaži u narednoj godini, a i terminski ugovori za energente pokazuju značajan pad cijena, što upućuje na zaključak da će inflacija oslabiti, čak i ako proces normalizacije cijena potraje.

Lagarde je napomenula da bi i plate mogle reagovati na inflaciju, ponovivši ipak da u ECB-u i dalje smatraju da cijene neće rasti kroz duže vrijeme posredstvom sekundarnih efekata.

“Procjenjujemo da bi plate naredne godine mogle porasti možda i nešto snažnije nego ove godine, ali rizik sekundarnih efekata ostaje ograničen”, rekla je Lagarde.

Ona je dodalai da je industrija pod pritiskom, što bi moglo rezultirati slabijim ekonomskim rastom.