Pad indeksa i značajno veći promet obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Međunarodni monetarni fond snizio procjenu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na sedam odsto. Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija MNSE10 pao je 1,5 odsto na 769,07 poena, dok je MONEX oslabio nešto više od jedan odsto na 11.093,89 bodova.

Promet, realizovan kroz 33 transakcije, porastao je na sedmičnom nivou 8,2 puta na 302,99 hiljada eura a najveći udio u njemu imale su akcije Jugopetrola. U ponedjeljak je na berzi prodato 17,56 hiljada dionica Jugopetrola ili 0,38 odsto, za 184,73 hiljade eura.

Prema podacima Centralnog klirinškog depozitarnog društva, 54,35 odsto akcija Jugopetrola posjeduje Hellenic Petroleum, dok su vlasnici 9,25 odsto udjela skriveni iza EK-NLB računa. Iza EK-Zbirnog kastodi računa 1 i CK-Zbirnog kastodi računa 1 skriveni su vlasnici 8,34 odsto, odnosno 3,43 odsto akcija Jugopetrola, dok Radoslav Tomić iz Beograda ima 2,92 odsto. Iza NM-Zbirnog kastodi računa 8 skriveni su vlasnici 2,09 odsto akcija Jugopetrola, a iza EK-Zbirnog kastodi računa 2 njih 1,08 odsto. Ostali dioničari imaju manje od jedan odsto udjela u kompaniji.

Gubitke su na Montenegroberzi ove sedmice zabilježile dionice Crnogorskog elektroprenosnog sistema 6,5 odsto na 80,1 cent, Crnogorskog Telekoma četiri odsto na 1,2 eura, a Hotelske grupe Budvanska rivijera 3,6 odsto na 5,3 EUR. Rasle su akcije kompanije Industriaimport-Industriaimpex i Elektroprivrede po 1,6 odsto na 16 eura, odnosno 3,25 eura.

Trgovano je i akcijama Jugopetrola i Instituta "Simo Milošević", koje su u petak koštale 10,55 eura, odnsno 26,69 eura, dok su dionice Luke Kotor sedmicu završile na 4,5 eura. Akcije Republičkog zavoda za urbanizam i projektovanje u petak su koštale 40 centi, Zetatransa 95 centi, Instituta za crnu metalurgiju 50 centi i Plantaža 12,04 centa.

Trgovano je i dionicama fondova, čiji je promet ove sedmice iznosio 780 eura. Trgovano je akcijama Trenda, koje su sedmicu završile na 5,2 centa. MMF je u novim oktobarskim prognozama snizio procjenu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na sedam odsto, iako je u aprilu predviđao rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od devet odsto.

MMF je prognozirao da bi BDP u narednoj godini trebalo da ojača 5,6 odsto Prema preliminarnim podacima Ministarstva finansija i socijalnog staranja, državni dug, bez depozita, na kraju avgusta je iznosio 4,05 milijardi eura, odnosno, 87,37 odsto BDP-a. U Ministarstvu procjenjuju da će dug u narednom periodu u apsolutnom iznosu i dalje padati, kao i njegovo učešće u BDP-u. To je prvi put da je zaduženje države u nominalnom padu od nezavisnosti 2006. godine.

- S obzirom da preliminarne procjene pokazuju da imamo znatno veći rast BDP-a od projektovanog za ovu godinu, a tek predstoje podaci za treći i četvrti kvartal ove godine, izvjesno je da će se ostvariti i značajno bolji rezultat u smanjenju duga države- rekli su iz Ministarstva.

Ove sedmice je Državna revizorska institucija dala pozitivno mišljenje sa skretanjem pažnje na finansijsku reviziju Predloga zakona o završnom računu budzeta Crne Gore za prošlu godinu i negativno na pravilnost.

Kolegijum DRI, kojim je rukovodio predsjednik Senata Milan Dabović, uradio je finansijsku i reviziju pravilnosti Predloga zakona o završnom računu budzeta za prošlu godinu.

- Finansijskom revizijom utvrđeno je da ostale prihode u Predlogu zakona o završnom računu budzeta za prošlu godinu treba uvećati u iznosu od 76,86 hiljada eura, za isti iznos smanjiti primitke od prodaje imovine i korigovati gotovinski deficit, tako da iznosi 426,08 miliona eura", navodi se u izvještaju.

Istovremeno, revizijom je utvrđeno da je potrebno umanjiti neto povećanje neizmirenih obaveza u iznosu od 89,15 hiljada eura i shodno tome, koriguje se modifikovani gotovinski deficit na iznos 440,24 miliona eura

- Ministarstvo finansija i socijalnog staranja – Državni trezor nije u potpunosti uskladilo vođenje Glavne knjige trezora sa Pravilnikom o jedinstvenoj klasifikaciji računa za budzet Crne Gore i budzete opština- rekil su iz DRI-a.