Odbor podržao Predlog zakona o budžetu i odluku o zaduživanju: Do 2028. treba vratiti 2,6 milijardi

Odbor za ekonomiju dao je zeleno svjetlo za Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu i Odluku o zaduživanju, sa sedam glasova za i četiti protiv. Takođe, konstatovano je da su se poslanici upoznali sa Nacrtom programa ekonomskih reformi 2026–2028.

Ministar finansija Novica Vuković kazao je da će se Crna Gora u narednoj godini zadužiti najmanje 710 miliona.

– Taj iznos je potrebno obezbijediti za otplatu duga i finansiranje kapitalnih izdataka planiranih za narednu godinu – objasnio je Vuković tokom drugog dana objedinjene rasprave o Predlogu zakona o budžetu, Odluci o zaduživanju i Nacrtu programa ekonomskih reformi Crne Gore za period 2026–2028.

Vuković je saopštio da je najveći dio od 383,6 miliona predviđen za redovnu otplatu zajma Eksim banci. Za finansiranje nedostajućih sredstava u 2026. koristiće se depozit obezbijeđen u tekućoj godini, kao i sredstva iz novog zaduženja u iznosu od pola milijarde eura.

– U naredne tri godine dospijeva dug u iznosu od dvije milijarde eura, kao i kamate u ukupnom iznosu od oko 600 miliona. Odlukom o zaduživanju omogućeno je dodatno zaduživanja do milijarde, ali isključivo za stvaranja fiskalne rezerve za 2027. i 2028. godinu – rekao je Vuković.

Kako je objasnio, mogućnost da se zadužimo još milijardu ne znači da ćemo se i zadužiti toliko, ali odlukom o zaduživanju dozvoljena je i ta mogućnost, a u cilju rasterećenja budžeta i pravovremenog obezbjeđivanja velikih iznosa otplate koji dospijevaju u 2027. godini.

Vuković je kazao da se naredne godine očekuje deficit od 278 miliona eura, dok očekuju suficit tekuće potrošnje.

O TE Pljevlja na tri skupštinska odbora

Nakon kraće rasprave, članovi Odbora za ekonomiju podržali su inicijativu da se povodom aktuelne situacije u Pljevljima zbog ekološke rekonstrukcije Termoelektrane održi kontrolno saslušanje na zajedničkoj sjednici tri skupštinska odbora – za ekonomiju finansije i budžet, za turizam, poljoprivredu, ekologiju i prostorno planiranje i za zdravstvo, rad i socijalno staranje,

Ukoliko inicijativu poslanika Miloša Konatara, koji su podržala još četiri člana Odbora za ekonomiju, prihvate i druga dva skupštinska odbora, povodom situacije u Pljevljima nakon puštanja u rad Termoelektrane biće saslušani ministri energetike i rudarstva i ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera, Admir Šahmanović i Damjan Ćulafić, predsjednik Odbora direktora EPCG Milutin Đukanović, izvršni direktor EPCG Zdravko Dragaš i direktor Agencije za zaštitu životne sredine Milan Gazdić.

Tonći Janović (PES) je naglasio da se slaže da je budžet socijalni, ali da je istovremeno i proizvodni.

– Budžet je koncipiran po zlatnom pravilu ekonomije – na prihodima većim od rashoda, što znači da će se zarade i penzije isplaćivati iz realnih sredstava. Dakle, raspolagaćemo sa 200 miliona prihoda više nego za tekući budžet – rekao je Janović.

Nikola Milović (DPS) smatra da je budžet posljedica pogrešne ekonomske politike. On je pozvao ministra Vukovića da saopšti građanima da ih očekuje stezanje kaiša, uz ocjenu da je budžet potrošački, socijalni i inflatorni.

– Građani, imaćemo skroman ekonomski rast koji nije dovoljan da živimo dobro u 2026, jer imamo rast oko 3,2 odsto, a inflaciju oko 3,5 ili 3,6 odsto. Ušli smo u efekat koji se zove fiskalna iluzija, koja znači da imamo potrošnju veću od prihoda. Postajemo država koja će zavisiti od dugova i poreza, a ne od stvaranja novih vrijednosti – rekao je Milović.

Zdenka Popović (Demokrate) je ocijenila da je budžet dobro urađen, da je socijalno odgovoran i razvojni. Naglasila je da imamo i ekonomski rast i rast BDP-a.

Miloš Konatar (GP URA) rekao je da rast od 3,2 odsto BDP-a ne znači dinamičan rast, već stagniranje privrede. On je podsjetio da je u Fiskalnoj strategiji navedeno da će rast za isti period biti 4,8 odsto. Dodao je i da Vlada nije smanjila dug, već ga je povećala.

Predsjednik Odbora za ekonomiju Boris Mugoša (SD) konstatovao je da finansijski plan nije razvojno orijentisan jer se manje od procenta opredjeljuje za investicije. Kazao je da nam je prihodna strana u kontinuitetu loša, jer se bazira na potrošnji i da ćemo imati problem kada odu stranci.

– Crnogorska ekonomija raste, ali se ne razvija – zaključio je Mugoša.

Mihailo Anđušić (DPS) smatra da je predloženi budžet potrošački i da sa ovim finansijskim planom naredne godine teško možemo da ostvarimo nove ekonomske vrijednosti. Zaključio je da budžet pokazuje da živimo od zaduženja i poreza.